Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Крнунийлик принципы. Давлат механизми (аппарати)нинг ташкил 
этилиши конун йули билан амалга оширилади. Давлат аппаратининг 
асосий бугини булган конун чикарувчи орган — Олий Мажлис, ижро 
этувчи орган — Вазирлар Махкамаси ва суд органлари — Олий суд, 
Олий хужалик суди ва Конституциявий суд тугрисида Узбекистон Рес- 
публикасининг тегишли конунлари кабул килинган. Мамлакатимизда-
144


VI Б О Б . ДАВЛАТ М ЕХАНИЗМИ (АППАРАТИ)
ги барча давлат органлари к,онун асосида ташкил этилиб, к,онун асо- 
сида фаолият юритади. Узбекистон Республикасининг Конституцияси- 
га кура, давлат, унинг органлари, мансабдор шахслар, жамоат бир- 
лашмалари, фукаролар Конституция ва конунларга мувофик, иш кура- 
дилар. Узбекистон Республикасида конундан тапщари, ноошкора, мах- 
фий ва харбий ташкилотлар тузиш такцкданган. Шунингдек, давлат 
органлари уз фаолиятини конун асосида амалга ошириши шарт. Хар 
кандай давлат органларининг конунларда белгилаб куйилган ваколат- 
лардан четга чикцши мумкин эмас.
Профессионализм принципи.
 
Давлат аппарата хизматчилари уз соха- 
ларининг етук мутахассислари булиб, улар махсус малака ва билимга, 
етарли тажриба ва амалий укувга эга булган ходимлар хисобланади. 
Давлат аппаратида хизмат кдяаётган ходимлар дастлаб мазкур соха 
буйича куйи органларда хизмат килган, ушбу сохада бой тажрибага 
эга булган мутахассис ходим булиши шарт.
Коллегиаллик ва яккабошчиликиинг биргалиги принципи.
 
Давлат ап­
парата органлари уз фаолиятини коллегиаллик ва якка-бошчилик асо­
сида амалга оширадилар. Коллегиаллик жамоавий бошкдрув хцсобла- 
ниб, Олий Мажлис куйи палатаси депутатлари ва юк,ори палатаси 
сенаторларининг хизмат фаолиятида яккол куринади. Чунки ушбу орган- 
лар бамаслахат, мухокама тарзида бир-бири билан хамкорликда маса- 
лаларни хал этадилар. Масалан, Олий Мажлис конун кабул кцлишда 
бахамжихат иш тутади. Яккахокимлик ёки яккабошчилик принципида 
эса масала коллегиалликка ухшаш умум иродасининг руёбга чикиши 
билан эмас, балки хизмат сохаси ёки булим бошлигининг якдил фик- 
ри асосида хал килинади. Масалан, Божхона кумитаси раисининг те- 
гишли масала юзасидан якка тартибда буйрук чикариши, Вазирнинг 
буйруги ва хоказо.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish