Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ДАВЯ АТ ВА ХУКУ К НАЗАРИЯСИ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

55


ДАВЯ АТ ВА ХУКУ К НАЗАРИЯСИ
Урушлар натижасида нафакат маълум бир к,абилалар иккинчи бир 
кабилаларни асоратга солади, шунинг билан биргаликда галаба к,озон- 
ган кабила ер-мулкка, моддий манбаларга эга булади. Давлатгача булган 
даврда «хамманинг хам мага карши уруши» холати булганлигини не- 
мис мутафаккири Ф.Ницше (1844—1900) хам таъкидлайди. Унинг фик- 
рича, тарих икки типдаги иродалар: кучсизларнинг кучлиларга карши 
курашидан иборат. Кучсизлар кучлиларга карши кузголон кутаради, 
жамиятда тенгликни урнатишга интилади. Уруш инсонларни жамият 
ва давлатга бирлашишга мажбур килади. 
Х.УКУК 
— 
УРУШ 
ва галабанинг 
натижасидир. Маглуб хотини, болалари ва бутун мулки билан голибга 
тегишлидир. Уруш давлат учун заруриятдир. Жамиятга кул кднчалик 
зарур булса, уруш хам давлат учун шунчалик зарурдир. Уруп
1
туфайли 
инсонлар табиий холатга кайтади.
Урушлар факат боскинчилик эмас, у давлатнинг вужудга келиши 
учун иктисодий пойдевор эканлигини асослаган К.Каутскийнинг фик- 
рича, ёввойи кабилалар уруш оркали узига кушни булган утрок 
кабилаларнинг ерларини босиб олади. Бундай боскинчилик, уларга 
жуда катта бойлик келтиради. Бундай холатларда жангчи булиб хиз- 
мат килиш жуда хам фойдали булиб, улардан куп харакатни талаб 
этмайди. Урушлар учун зарур булган курол, овчилик учун зарур 
булган курол билан тенг эди ва у мулкка эгалик килиш учун мухим 
восита эди.
К.Каутский 1931 йилда нашр эттирилган «Тарихни материалистик 
тушуниш» асарида мазкур назарияни асослайди. Унга кура, давлат ва 
ХУ КУК 
бир вактнинг узида амал килади. Ролиб кабила маглуб кабилани 
узига буйсундиради, уларнинг ерларини узлаштиради ва маглуб каби­
лани доимий равишда голиб учун ишлашга, уларга солик ва йигим 
тула ш га мажбур килади.
Зуравонлик назарияси асосий коидаларини шакллантириб, уни 
ривожлантирган олим Л.Гумплович булади. Европа ва Осиёда бир 
Катор давлатларнинг пайдо булишини тахдил этиб, Л.Гумплович 
«бир синфнинг иккинчи синф томонидан буйсундирилиши натижа­
сида давлат вужудга келади, — деб хулоса чикаради. Унинг фикрича, 
давлат зурлик ёрдамида эмас, бошкача тарзда вужудга келганлигини
56



Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish