Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


II Б О Б . ДАВЛАТ ВА ХУКУКНИНГ ВУЖУДГА КЕЛИШИ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

52


II Б О Б . ДАВЛАТ ВА ХУКУКНИНГ ВУЖУДГА КЕЛИШИ
Француз мутафаккири Ж.Ж.Руссо шартнома назариясининг барпо 
Хилиниши ва ривожланиши учун узининг муносиб хиссасини кушган. 
Ж.Ж.Руссо давлатнинг вужудга келишини, хусусий мулкни вужудга 
келиши билан боглайди. Руссо узининг «Кишилар уртасидаги тенг- 
сизлик келиб чихишининг асослари тугрисидаги фан» асарида 
давлатнинг вужудга келишини инсонларни мулкка эгалик к,илиши 
билан боглайди. Руссо назариясига кура давлат айёр, бой кишилар 
томонидан тузилган режа асосида
шартнома асосида уларнинг 
манфаатларини хамда уларнинг узларини химоя кцлиш махсадида 
яратилган.
Ж Ж . Руссо фикрича, давлатгача булган даврда инсонлар дастлаб 
табиий холатда яшаган. Табиий холатдаги тенглик табиий хонундан 
келиб чиккан. Давлатнинг вужудга келишида узига хос шартнома наза- 
риясини ёкдаб чикдци. Хокимият, хонунчилик халхнинг ажралмас 
ХУХУХВДир. 
Халх хокимиятни хукмдорга топшириши мумкин. Дастлаб- 
ки шартномага к>фа фахатгина умумий ирода — бутун халх иродаси- 
гина алохида шахсларга бирор-бир бурч юклатиши мумкин. Хукмдор- 
ни халхха буйсундирувчи хужжат — бу шартнома эмас, балки топши- 
рикдир.
Жамият хар бир аъзоси бир-бирларига буйсуниш билан бирга, 
яна хар бирининг эркинлиги уз кулида сахланадиган инсонлар уюш- 
маси шаклини вужудга келтириш, ижтимоий шартноманинг асосий 
вазифасидир. Шартноманинг асосий хоидалари шундай тузилиши ке- 
ракки, унинг бирор-бир модцасини бузилиши умуман шартноманинг 
узини бузилмаслигига олиб келиши керак. Шунинг учун шартнома 
Хоидалари хамма учун бирдай булиши ва хамма кишилар томонидан 
бирдай тан олиниши керак. Агар ижтимоий шартнома хоидалари бу- 
зилган тахдирда, унинг хар бир аъзоси узларини бошлангич табиий 
ХУХУХ ва эркинликларига эга булишлари лозим.
Шартнома назариясининг бошкд тарафдорлари инсоннинг табиий 
холатидан келиб чихиб, кишилар бир-биридан мустакди равишда тенг 
ва эркин булиши керак дейдилар. Шартнома назариясини ривожлан- 
тирган Ж.Локк (1632—1704) фикрича, сиёсий хокимиятнинг ягона 
Хонуний манбаи халхнинг розилиги, яъни ижтимоий шартномадир.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish