Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet459/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   455   456   457   458   459   460   461   462   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

477


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
ни н г таркибий хисмлари сифатида тахдил хилинганда эътиборни 
хукукий усткурманинг динамик томонга, хукук^ий таъсир этиш жараё- 
нидаги ю ридик воситаларнинг бир бутун тизимдаги узаро харакатига 
Харатиш лозим.
«Хуцуций тартибга солиш механизма» тушунчаси ёрдамида хаР бир 
хукухий институт (воцелик) нинг хукухий тартибга солиш тизимидаги 
урни ва ролини аникдаб олиш мумкин. Шунингдек, таъкидлаш жоиз- 
ки, механизм таркибига кирувчи хукухий институт бутуннинг тарки­
бий хисми сифатида янги хусусиятларга эга булади.
Хукук,ий тартибга солиш механизмининг дастлабки элементини —
хуцуций норм алар таш кил этади. 
Хукухий 
нормаларда давлат-хокимият 
иродаси баён этилади, уш бу норма орхали урнатилаётган 
хукухий 
талаб тартибга солинаётган ижтимоий муносабат иштирокчиларига ет- 
казилади. ХУКУКИЙ нормада ХУХУХИЙ муносабат субъектларининг ХУХУХ 
ва бурчлари, ваколатлари доираси, ш унингдек уларни амалга ош ириш
воситалари курсатилади.
Хукухий норманинг махсус функцияси шундаки, у норматив тарзда 
ХУХУХИЙ муносабат чегараларини урнатади. Унда хулх-атвор ва юриш- 
туришнинг андозаси (модели) белгиланади. Айнан ана шу юриш-ту- 
риш хоидалари хукухий тартибга солиш асоси булиб хизмат хилади. 
Масалан, Узбекистон Республикаси Конституциясининг 37-моддасида 
фухароларнинг мехнат хилиш, эркин касб танлаш хукухи мустахкам- 
ланган. Бу — умумий конституциявий — хукухий хоида. Узбекистон 
Республикаси Мехнат кодексининг 57, 72-моддаларида ишга жойла- 
шиш ва хабул хилиш билан боглих мехнат-хукухий муносабатлар на- 
зарда тутилган. Ишга хабул хилиш ёзма тарзда тузиладиган мехнат 
шартномаси орхали амалга оширилади. Бу ерда юхоридаги конс­
титуциявий хоида ан и кдаи п ирилаётганин и курамиз. Бирох, 
У 
хали хаёт- 
га татбих этилаётгани йух. Мехнат кодексининг юхоридаги моддалари 
ишга жойлашиш ва хабул хилиш билан боглих мехнат-хухУКий му- 
носабатларни тартибга солишни назарда тутади. Мазкур норманинг 
мавжудлиги хали юхоридаги мехнат-хукухий муносабатлар хал этил- 
ганлигини англатмайди, албатта. Бу масаланинг хукухий ечимига эри- 
шиш учун муайян фухарони ишга хабул хилиш тугрисида иш берув-

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   455   456   457   458   459   460   461   462   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish