Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


XIII Б О Б . ХУКУК.ИЙ ОНГ ВА ХУКУК.ИЙ МАДАНИЯТ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet299/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

XIII Б О Б . ХУКУК.ИЙ ОНГ ВА ХУКУК.ИЙ МАДАНИЯТ
ижтимоий муносабатларнинг хукук йули билан тартибга солинишга 
мухтож кдтламлари мавжуд булса-да, аммо бу борада ^еч бир иш 
кдлинмайди. Натижада хукукдй бушликдар, вакуумлар, нуксонлар юзага 
келади. Буларнинг барчасини биргаликда олганда хукукдй шов-шув- 
ларга, чалкашликларга сабаб булади.
Инсон хукукдари ва эркинликларининг бузилиши х;амда уларга 
риоя этилмаслиги хукукдй нигилизмнинг туртинчи шаклидир. Инсон 
хукукдарининг, яшаш, хурмат кдлиш, кддр-кдммат, мол-мулк, хавф- 
сизликка булган хукукдарини бузиш ёки уларга риоя этмаслик, шахс- 
нинг хукукдй жщатдан яхши хдмоя кдлинмаганлигига, конунга дав- 
латнинг жамиятдаги тартибни таъминлашга, кишиларнинг жиноий та- 
жовузлардан хдмоя кдлишга щцир эканлигига булган ишончга путур 
етказади. К,онун тимсолида узининг кафолати ва таянчини курмас экан, 
инсон уни к,адрлаш, хурмат кдлиш ва эъзозлашдан йирокдашади. Уз 
хукукдни амалга оширишдаги иложсизлик эса шахсни уз хукукддан 
бегоналаштиради. Унинг хукукдан ихлоси кдйтади, скепсис пайдо булади. 
Вахдланки, инсон хукукдари гояси кучли давлат гоясига зид эмаслиги 
азалдан маълум.
Шундай кдлиб, хуцуций нигилизм — хукукдй онгнинг салбий, бу- 
зилган тарафидир. Унинг хукукдй онгнинг хукукда хурмат билан муно- 
сабатда булиш ва унга риоя этиш талабларига нисбатан кескин танкд- 
дий, инкор этиш муносабатида булган мафкуравий ва психологик 
кдсмидир. Агар хуку кий нигилизм хукук ва унинг кадриятларига сал­
бий муносабатда булиш, хукукдинг кучига ишонмаслик билан тав- 
сифланса, хукукдй идеализм бунинг акси, яъни хукукдинг кучига 
ортикда бах,о бериб юборади. Мазкур х,ар иккала ходисанинг илдизи 
бир ва у юридик ЖОХ.ИЛЛИК, хукукдй онгнинг ривожланмаганлиги ва 
бузилганлиги, сиёсий-хукукдй маданиятнинг етишмаслигида намоён 
булади. Юкррида суз юритилган куринишлар узаро тескари йуналишга 
эга булиб туюлса-да, пировард натижада бир-бири билан уйгунлашиб, 
жамиятга зарар келтиради.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish