Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

S-расм. Узбекистон Республикаси буйича атмосфера хдвосига 
ифлослантирувчи манбаларнинг улуши.


Давлат статистик хисоботи маълумотларига кура, йилига йирик 
корхоналардан (ИЭС ва ИЭМ) 200 минг тоннадан ортик ифлослан- 
тирувчи моддалар атмосферага чикарилади. Атмосферага таш ланадиган 
умумий ташламаларнинг кискариши ёнилги балансида1'и узгариш лар, 
яъни ёкиладиган мазут ёкилгиси улуш и камайтирилиши ва газ улуш и- 
нинг ортиши билан изохланади.
Асосий ифлослантирувчи моддалар, каттик чанг зарралари, олтин- 
гугурт диоксиди, азот оксидлари, углерод оксиди, ванадий беш оксиди 
ва бенз -а- пирен хисобланади. Ш у каторда, ИЭС ва ИЭМ лар то м о ­
нидан, энг куп микдорда яъни, тармок буйича - 57,6%ни, республика 
буйича эса - 44, 16%ни ташкил этувчи, 121.38 минг тонна олтингугурт 
диоксиди атмосферага чикарилади.
ИЭС козонларида ёкилгининг ёниш и натижасида, ифлослантирувчи 
модда ташламалари каторида, республика буйича 50% атрофида, бугли 
эффектни ю зага келтирувчи углерод икки оксиди хам атмосферага 
ташланади. Углерод диоксид таш ламасининг хосил булиш микдори, 
ёндириладиган ёкилги массасида канча булиш микдори, ёндириладиган 
ёкилги массасида канча углерод саклаш и ва ишлатилишига боглик. 2003 
йилдаги 240 минг тоннага нисбатан 2004 йилда углерод диоксиди ош иб, 
2964,0 минг тоннани ташкил этди.
Ифлослантирувчи модда таш ламаларининг манбалари эски услуб- 
лар асосида назорат килинади, асосан намуна олиш ва уларни тахдил 
ёрдамида бажарилади.
Бундан ташкари, ифлослантирувчи моддалар чикаришни назорат 
килишнинг автоматлаштирилган тизим и татбик этилмаган. Ш ундай 
тизимнинг мавжудлиги бир вактнинг узида ёнилгини ёкиш ж араёнини 
бошкаришга ва ёнилги - энергетика ресурсларини тежашга имкон бер- 
ган булар эди.
Нефт ва газ с ан о ат и
Узбекистоннинг нефт-газ саноати огир саноатнинг улкан тармок- 
ларидан бири хисобланиб, республика энергетикасини бирламчи ёнилги 
ресурслари билан 93% га таъминлайди.
Мустакиллик даврида суюк углеводородларни казиб олиш деярли 3 
баробарга ортди, бу нефтни импорт килиш дан тула воз кечиш ва 
республикада ёкилги мустакиллигини таъминлади.
Бухоро, Кашкадарё, Сурхондарё вилоятларида нефт ва газ казиб 
олиш амалга ошириляпти, К^оракалпогистон Республикаси Устю ртда газ 
конларини узлаштириш олиб борилмокда.
Нефт таркибида олтингугурт бирикмаларининг мивдори куплиги 
(2,7% гача) ва табиий газ ва нефтда токсик хамда занглаш -агрессив 
олтингугурт водородининг аралашмалари мавжудлиги республикамиз


конларини ажратиб турувчи табиий хусусият хисобланади, бу дастлабки 
хом-ашёни кайта ишлаш технологиясини такомиллаштириш зарурия- 
тини келтириб чикармокда.
Газнинг асосий истеъмолчилари ахоли (43%), саноат ишлаб чика­
риш (30%) ва энергетика (24% ) хисобланади.
Ифлослантирувчи моддалар куйидагилардан иборат: олтин диокси- 
ди (25%), унинг манбалари асосан «Узгеобурнефтгаз казиб олиш» АК 
ишлаб чикариш обеъктлари чикарадиган газларни ёкиш машиналари 
хисобланади, уларнинг к>фсаткичлари: углерод оксиди (14%), азот ок- 
сидлари (6%), олтингугурт водород (0,3%), коракуя каттик зарраларидан 
(0,2%) иборат.
«Муборак ГХИЗ» У Ш К, «Ш уртан нефтгаз» УШ К, Фаргона РЩИЗ, 
«Ш имолий сох» ер ости газ омборлари, Бухоро НК,ИЗлари хаво хову- 
зини асосий ифлослантирувчи манбалар хисобланади, улар тамонидан 
хар йили катта микдорда ифлослантирувчи моддалар атмосферага чи- 
карилади.

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish