Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути


эса бевосита тармоқца банд булган воситалар баланс қийматини



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

эса бевосита тармоқца банд булган воситалар баланс қийматини 
хўжаликдаги жами асосий воситалар баланс кийматига нисбати билан 
аникланади.
Кишлок хўжалигида асосий воситалар режалаштирилганда, улар 
натурал ва киймат шаклида хисобга олинади. Асосий воситаларнинг 
натурал кўрсаткичи ўзида, уларнинг миқдор ва сифат таркибини, иш­
лаб чиқаришдаги имкониятини, фойдаланиш муддатини кўрсатади. 
Асосий воситаларнинг киймат кўрсаткичи эса уларни барпо этиш учун 
сарфланган маблаг микдорини, махсулот етиштиришда уларнинг ейи- 
лиши ёки махсулот бирлигига ўтказган қийматини аниклаш имкония­
тини яратади.
Кишлок хўжалигининг асосий воситалари дастлабки, қолдиқ ва 
тиклаш қийматларига караб бахоланади.
Дастлабки (баланс) киймат - бу воситаларни сотиб олиш, уларни 
хўжаликка олиб келиш ва фойдаланишга тайёрлаш билан боглик. 
бўлган харажатлардан ташкил топади.
Колдик киймат - асосий воситанинг дастлабки қийматидан унинг 
ейилган қийматини чиқариб ташлашдан қолган кисмидир.
Тиклаш киймати - кайта бахолаш натижасида хосил бўлган 
қийматни 
т и к л а ш к и й м а т и
деб юритилади. Асосий воситалардан 
хар хил муддатларда фойдаланилади. Масалан, хайдов тракторлари
8-10 йил, сув иншоотлари 30-40 йил. Бу давр ичида ушбу турдаги во­
ситалар ўзгаради, янгиси пайдо бўлади, уларнинг бахоси ортиши ёки 
камайиши мумкин. Шунинг учун асосий воситалар қийматини вақт та­
лаби ҳолатига келтирмоқ учун уларнинг киймати кайта бахоланади. 
Хозирги вақтда асосий воситалар хар 10 йилда бир марта кайтадан 
бахоланади. Шунингдек асосий воситалар маънавий ва жисмонан эс- 
киради.
Маънавий эскириш - асосий воситаларнинг конструкцияси ва тех­

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish