Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet217/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

С игирларни со гиш ни т а ш к и л эт иш . Корамолчилик фермаси- 
даги энг кийин иш жараёнларидан бири, бу сигир согиш 
хисобланади. Бу жараён ўзига хос санитария - гигиена коидаларига 
эга бўлиб, хўжалик жойлашган ҳудуднинг хусусиятига караб, хар 
куни бир вактда бажарилиши шарт, агар сут согиш белгиланган 
вақтдан олдин бош ланса ёки аксинча, кеч колса, бу хол молларнинг 
физиологик холати ва махсулдорлигига салбий таъсир этади. Сут 
фермаларидаги ишлаб чикариш жараёнларини механизациялаш, 
махсулот етиштиришни кўпайтириш, мехнат сарфини камайтириш - 
нинг асосий манбаи хисобланади.
Сут согишни механизациялаш машиналардан ташкари согин си­
гирлар зотига, махсулдорлигига, елиннинг шакли ва бир хил ривож ­
ланишига, озика турлари ва бош ка омилларга боглик бўлади. 
Кўпинча маш инада согиш учун сигирлар танлаб олинмайди, елин­
нинг тузилиш и, махсулдорлиги унга қўйилган талабга жавоб бермай 
қолса, моллар мастит касаллигига учраши мумкин. Ш унинг учун 
молларни маш инада соғиш учун аввало уларни барча белгиларига 
жавоб берадиган дараж ада танлаб олиш максадга мувофиқдир.
Ҳ т и п г и тавр/та кооамолчиликда куйидаги маркалардаги сут 
соғиш агрегатлари ишлатилмоқда: «Карусель» маркали стационар 
қурилма: «Арча» маркали стационар гурухлаб согиш курилмаси; 
«Арча» маркали кўчма универсал согиш курилмаси; «Тандем» мар­
кали кетма - кет гурухлаб согиш курилмаси; «Елпигич» маркали 
ҳаракатланувчи кабинали, ярим дойра шаклдаги қурилма; «Омичка» 
К Д У Е -16 конвейер - ҳалқасимон соғиш курилмаси.
Сут соғувчиларга қулай мехнат шароити яратиш ва уларнинг 
мехнатини унумдорлигини ошириш максадида согиш аппаратлари 
алохида ажратилгаи майдонларга қурилади.
Зоотехника ва ветеринария коидаларига кўра барча согин си- 
гирларининг елини аввал илиқ сувда ювилиши, кейин қуруқ сочиқ
260


билан артилиши зарур. Сўнгра сигирлар сути махсус идишга бир оз 
согилиб, шундан кейингина стаканлар кийгизилиб, машина билан 
согилади.
Согилган сигирлар ўнг томондан чиқарилиб юборилади, чап то- 
мондаги аппаратлар олдига эса согилмаган моллар гуруҳи кирити­
лади. Сигир согишдаги огир ишлардан бири, согилган сутларни та­
шиш ва хар бир сигир бўйича хисоб-китоб ишларини олиб бориш- 
дир. Бу ишларни енгиллаштириш максадида сигир согишни тако- 
миллаштириб, сут ташувчи трубалардан фойдаланилмоқда. Бунда 
«молокопровод-100», 
«молокопровод-200» каби қурилмалардан 
фойдаланиш яхши натижа бермоқда. Қурилмадан фойдаланилганда 
сутни бидон билан ташишга хожат колмайди. Сутнинг сифати яхши 
сақланади, соғувчи мехнатининг унуми хар соатда 20 та сигир 
согишга тўғри келади.
Сигирларни огилхонада кўчма аппаратлар билан согишда мол­
ларнинг тирик вазни ва олинган сут миқдорига караб, озика бе- 
ришни тўгри йўлга қўйиш, согиб олинган сутни алохида - алохида 
хисобга олиш имконини беради. Бу усул согувчилар меҳнатини 
қўлда согишга нисбатан енгиллаштиради, уларнинг иш шароитини 
яхш илайди. Оғилхоналарда кучма аппаратлар билан согишда уч ап­
парат билан ишлагандагина энг юкори мехнат унумдорлигига эри­
шилади. Бунда согувчидан юкори малака талаб килинади, у одатда, 
согишга ихтисослашади, аппаратлар камроқ бўлганда, сигирларни 
бокиш ва парвариш килиш хам унинг зиммасига юклатилади.
Сигирларни 
согишда 
молокопроводдан фойдаланиш 
анча 
унумли бўлади, молокопроводдан сут вакуум аппарати билан махсус 
бўлимга сўриб олинади, бу ерда тозаланади ва совутилади. Бу жара- 
ённи икки аппарат билан бажарилганда иш вакти сарфи сутни та­
шиш ва қўйишдан иборат ишларни деярли тўлиқ қисқариши 
хисобига кучма аппаратлардан фойдаланишга нисбатан 20-30 % те- 
жалади. Лекин бунда асбоб ускуналарни ювишга, сут шлангларини 
улаш га ва тайёргарлик ишларига мехнат сарфлаш кўпаяди, шунинг 
учун бу сарф фақат 10-15 % га қисқаради.
Сигирларни 
согишда 
«Арча» 
типидаги 
қурилмалардан 
фойдаланиш самарадорлиги ускуналар, уларга хизмат кўрсатувчи 
ходимлар сонига ва молларнинг махсулдорлигига боглик бўлади. 
«Арча» қурилмасида хамма сигирларни согиб олиш вақти бир хил, 
шунинг учун хар бир навбатдаги соғиш учун бир хил тезлик билан 
сут берадиган ва маҳсулдорлик даражаси бир хил бўлган сигирлар 
танлаб олинади, бу усул махсус гурухларда яхши натижа беради.
261


Сигирларни согиш масаласини ҳал килишда, аввало моллар­
нинг кандай асралиш ини хисобга олиш зарур. Тажриба шуни 
кўрсатмоқдаки, моллар йил бўйи боглаб бокилганда молокопроводга 
согиш, бокиш огилхона ва лагер усули бирга қўшиб олиб борил- 
ганда бино ичида «Тандем», «Арча» ва бош ка қурилмаларда согиш, 
ёзги лагерларда эса кўчма қурилмаларда ёки молокопроводда соғиш 
максадга мувофиқдир.
Сигирларни соғиш жараёнини комплекс механизациялашда 
хўжалик раҳбарлари куйидаги тартиб-қоидага риоя килишлари ке­
рак: 100 бош согин сигири бўлган фермалар учун «ПДА-1» кўчма 
согиш агрегатидан, 150-350 бош сигири бўлган фермаларда «Тан- 
дем-10 Ў зНИИЖ » согиш мосламасига эга бўлган сут соғиш блоки- 
дан, 400 бошдан кўпроқ сигир бўлган фермаларда «Т андем -10 
УзНИИЖ » блокидан фойдаланиш маъқулдир. «ПДА-1» согиш аппа- 
ратидан илгор фермер хўжаликларида тўла ва самарали фойдаланиб 
келинмоқда.

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish