Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути


жиҳатидан бир-биридан фарқ килади



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

жиҳатидан бир-биридан фарқ килади.
Кишлок. хўжалик корхоналари амалиётида айланма восита­
ларни шакллантириш икки манба хисобидан ташкил топади:
1. Хўжаликларнинг ў з маблаги хисобидан:
Барча хужалик юритувчи субъектларда айланма воситаларни 
тўлдириш манбалари, уларнинг оладиган фойдаси хисобидан тикла­
нади.
Айланма воситаларни бахрлаганда, хўжаликнинг ўзида яратил- 
ган, ўтган ва жорий йилдаги мехнат предметлари ҳақиқий таннархи 
бўйича бахоланади.
2. Қарзга олинган маблаглар хисобидан шаклланган айланма 
воситалар, мавсумий харажатлар учун олинган қисқа муддатли кре­
дитлар хисобидан шаклланадилар.
Кишлок хўжалик корхоналари амалиётида айланма воситалар 
икки кисмдан ташкил топади:
1. айланма фондлари;
2. муомала фондлари.
Айланма фондлар ўз навбатида қуйидагича гурухга бўлинади:
- Ишлаб чикариш захиралари;
- Тугалланмаган ишлаб чикариш;
- Келгуси давр харажатлари.
118


Куйидаги жадвалда айланма воситаларининг тўлиқ тавсифи 
келтирилган:
2 -ж ад в а л
Кишлок. хужалик корхоналари амалиётида айланма воситалар- 
дан фойдаланиш, уларни режалаштириш асосида амалга оширилади. 
Айланма воситаларни режалаштиришда асос килиб, хар бир турдаги
119


қишлоқ хўжалик махсулотлари ишлаб чиқиш учун сарфланадиган 
харажат унсурлари меъёрлаштирилади. Масалан, чорвачилик тар- 
моқлари учун 
ем -хаш ак са р ф и
 қуйидагича режалаштирилади:
М е.х. = (Йэ • Тн) • Зе.х.
Б у е р д а : М е .х .- е м - х а ш а к м е ъ ё р и , ц.т.;
Й э - е м -х а ш а к к а б ў л г а н й и л л и к э ҳ т и ё ж , ц .т.;
Т н - 1 ц е м - х а ш а к ё к и о з и қ а б и р л и г и н и н г т а н н а р х и , сў м ;
З е .х - й и л л и к э ҳ т и ё ж у ч у н е м -х а ш а к н и н г з а х и р а м и к д о р и , ц, % .

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish