Узбекистан академия наук республики узбекистан


-расм. Биогаз-иссиқлик қувурли қурилма



Download 15,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet308/391
Sana25.02.2022
Hajmi15,51 Mb.
#302962
TuriСборник
1   ...   304   305   306   307   308   309   310   311   ...   391
Bog'liq
Сборник трудов МК-2021-Карши

1-расм. Биогаз-иссиқлик қувурли қурилма. 
Биогаз-иссиқлик қувурли қурилма реакторининг иссиқлик режимини математик 
моделлаштиришда ҳаво ва биомассани физик параметрларини ҳарорат бўйича ўзгаришини 
ҳисобга олмаган ҳолда иссиқлик балансини тузамиз [3]. Камеранинг ҳавоси ва биомасса 
учун иссиқлик балансини қуйидагича ифодалаш мумкин: 
.
. .
;
( )
.
ис х
нур
т д
бм
бм
бм
бм
бм
бм
Q
Q
Q
Q
dt
Q
V
с
d









(1) 
бу ерда: 


. .
т д
Q
- девор орқали иссиқлик йўқотилиши, Вт; 
нур
Q
- қуёш нурланиши орқали ўтган 
иссиқлик, Вт; 
бм
Q
- Биомассани қиздиришга сарфланадиган иссиқлик, Вт. 
Девор орқали иссиқлик йўқотилиши. 
.
0, 25
дев
м


, иссиқлик ўтказувчанлик 
коэффициенти 
. Чорвалар сақланадиган бинонинг узунлиги 
2,5
а
м


эни 
1, 2
b
м

, баландлиги 
1
2
1, 4 ,
1
h
м h
м


; штукатурканинг иссиқлик иссиқлик 
ўтказувчанлик коэффициенти 
.
0
0,93
шт
Вт
м С


; қалинлиги 
.
0,015
шт
м


.
Ташқи деворнинг юзаси 
2
. .
1
2
(
) (
)
(2,5 1, 2)(1, 4 1)
8,9
т д
F
a b
h
h
м
  



 
; ифода 
орқали ҳисобланади. Ташқи деворнинг термик қаршилиги қуйидаги формуладан 
аниқланади: 
. .
.
.
1
т
т д
ич
ri
таш
i
R
R
R
R





бу ерда: 
2 0
.
.
1/
0,115 (
) /
ич
ич
R
м
С Вт




- ички деворнинг иссиқлик қаршилиги; 
i
ri
i
R




т
- қатламли тўсиқнинг алоҳида қатламларининг термик қаршилиги, 
2 0
(
) /
м
С Вт


2 0
.
.
1/
0, 043(
) /
таш
таш
R
м
С Вт




- ташқи деворнинг иссиқлик қаршилиги. 
Ташқи деворнинг иссиқлик узатиш қаршилиги: 
2 0
. .
0, 015
0, 25
0,115 2
0, 043 0, 64(
) /
0,93
0,56
т д
R
м
С Вт

 




 
.
0
0,56
гишт
Вт
λ
=
м с


372 
Камеранинг 
том 
қисмида 
ўрнатилган 
ойнанинг 
термик 
қаршилиги 
2 0
. .
0,345(
) /
т о
R
м
С Вт


, юзаси 
2
2
2
2
2
2
1
2
(
)
2,5
1, 2
(1, 4 1)
3,162
3
ой
F
a
b
h
h
м
м
 









Ташқи девор ва ойна орқали иссиқлик йўқотилиши қуйидаги формуладан аниқланади [4] 
. .
. .
. .
.
.
.
. .
. .
. .
. .
.
.
(
( )
)
(
( )
)
(
) (
( )
)
8,9
3
(
) (
( )
)
22, 6 (
( )
)
0, 64
0,345
т д
ой
т д
ой
т д
ич
таш
ич
таш
ич
таш
т д
т о
т д
т о
ич
таш
ич
таш
F
F
F
F
Q
t
t
t
t
t
t
R
R
R
R
t
t
t
t





















. (2) 
Қуёш нурланиши. 
Камера том қисмида ўрнатилган тиниқ юзадан (ойна) ўтадиган 
қуёш нурланиши қуйидаги ифода ёрдамида топилади [4]. 
.
нур
нур
п
проп
ой
Q
q
к
F





(3) 
бу ерда
нур
q
- юза бирлигига тушадиган қуёш нурланишининг интенсивлиги, 
2
/
Вт м
;
0,8
п


,
.
0,9
проп
к


Биомассани қиздиришга сарфланадиган иссиқлик. 
Камерадаги биомассани 
хажми 
умумий 
хажмнинг 
1/3 
қисмига 
тенг 
деб 
қараймиз, 
яъни: 
3
1
2
(
) 1
2,5 1, 2 (1, 4 1) 1
1, 2
2
3
2
3
бм
a b h
h
V
м
 





 
 
. Биомассанинг зичлиги 
3
1016,5
/
бм
кг м



Солиштирма иссиқлик сиғими 
0
4180
/(
)
бм
с
Ж кг С


; Биомассани қиздиришга 
сарфланадиган иссиқликни қуйидагича ёзиш мумкин [5]: 
( ( )
( ))
бм
х
бм ич
бм
Q
F t
t



 

(4) 
бу ерда:

х

- ҳаводан биомассага бериладиган иссиқлик бериш коэффициенти бўлиб, 
2 0
30
/(
)
х
Вт м
С



қабул қиламиз;
2
1, 2 2,5
3
бм
F
а b
м
  


- биомасса эркин сирти 
юзаси; 
бм
t
- биомасса ҳарорати, 
0
С; 
(2), (3), (4) ифодаларни эътиборга олиб (1) ифодани қуйидагича ёзиш мумкин:
 
, (5) 
бу ерда:

х


x
c
- мос равишда ҳавонинг зичлиги ва солиштирма иссиқлик сиғими; 
x
V

камеранинг 
хажми 
бўлиб, 
камера 
хажмининг 
2/3 
қисмига 
тенг 
яъни, 
3
1
2
(
) 2
2,5 1, 2 (1, 4 1) 2
2, 4
2
3
2
3
х
a b h
h
V
м
 





 
 
.
(5) тенгламаларни биринчи тартибли чизиқли дифференциал тенгламалар 
кўринишида ифодалаймиз: 
. .
. .
.
.
. .
. .
. .
. .
.
(
)
(
)
( )
( )
( )
;
( )
( )
( ).
т д
ой
т д
ой
х
бм
нур
п
проп
ой
таш
ич
т д
т о
х
бм
т д
т о
ич
бм
х
x
x
х
x
x
х
x
x
бм
х
бм
х
бм
бм
ич
бм
бм
бм
бм
бм
бм
F
F
F
F
F
q
к
F
t
dt
R
R
F
R
R
t
t
d
V c
V c
V c
dt
F
F
t
t
d
V
с
V
с






















 







 



 
 
 





 






(6)
 
(6) тенгламалар системасини иккинчи банди ечимини қуйидагича ёзишимиз 
мумкин: 
( )
( )
х
бм
бм
бм бм
F
V
с
бм
ич
t
С е
t









 

(7) 
бу ерда 
С
ўзгармас сон бўлиб, 
0
0,
(0)
,
(0)
бм
бм
ич
таш
t
t
t
t




шарт асосида 
0
бм
таш
С t
t


эканлигидан (7) ифодани қуйидагича ифодалаймиз: 
. .
.
.
.
. .
. .
( )
(
) (
( )
)
(
( )
( ));
( )
(
( )
( )).
ич
т д
ой
х
x
x
нур
п
проп
ой
ич
таш
х
бм
ич
бм
т д
т о
бм
бм
бм
бм
х
бм
ич
бм
dt
F
F
V c
q
к
F
t
t
F t
t
d
R
R
dt
V
с
F t
t
d














 

 















373 
0
( )
(
)
( )
х
бм
бм
бм бм
F
V
с
бм
бм
таш
ич
t
t
t
е
t













(8) 
(8) ифодани (6) тенгламалар системасини биринчи бандига қўйиб, қуйидагини ҳосил 
қиламиз: 
. .
. .
. .
.
. .
0
.
. .
. .
(
)
( )
( )
(
)
х
бм
х
бм
бм
бм бм
бм
бм бм
т д
ой
ич
т д
т о
ич
х
x
x
F
F
V
с
V с
т д
ой
х
бм
бм
х
бм
таш
нур
п
проп
ой
т д
т о
х
x
x
F
F
dt
R
R
t
d
V c
F
F
F
е
t
F е
t
q
к
F
R
R
V c























 

 










 


 
(9) 
(9) дифференциал тенглама ечимини қуйидагича ёзиш мумкин: 
. .
. .
. .
. .
0
.
. .
. .
. .
. .
. .
(
)
( )
exp(
)
(
)
х
бм
х
бм
бм
бм бм
бм
бм бм
т д
ой
т д
т о
ич
х
x
x
F
F
V
с
V с
т д
ой
х
бм
бм
х
бм
таш
нур
п
проп
ой
т д
т о
т д
ой
т д
т о
F
F
R
R
t
С
V c
F
F
F
е
t
F е
t
q
к
F
R
R
F
F
R
R





















 


 










 


(10) 
бу ерда 


С
ўзгармас сон бўлиб, 
0,
(0)
ич
таш
t
t



шарт асосида: 
эканлигидан (10) ифодани қуйидагича ифодалаймиз: 
. .
. .
. .
0
. .
. .
. .
. .
.
. .
. .
. .
. .
. .
(
)
( )
(exp(
) exp(
)) (
)
(
)
(1 exp(
))
т д
ой
х
бм
х
бм
т д
т о
ич
таш
бм
таш
т д
ой
бм
бм
бм
х
x
x
т д
т о
т д
ой
нур
п
проп
ой
т д
т о
т д
ой
х
x
x
т д
т о
F
F
F
F
R
R
t
t
t
t
F
F
V
с
V c
R
R
F
F
q
к
F
R
R
F
F
V c
R
R























 


 


 

 

(11) 
(11) ифодадаги катталиклар қийматини 1-жадвалда ва шу асосида ички ҳаво 
ҳароратининг вақт бўйича ўзгаришини ҳисоблаб 2-расмда ифодалаймиз.
1-жадвал 

Download 15,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   304   305   306   307   308   309   310   311   ...   391




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish