Ушбу курс дастлаб «Карталарни тузиш ва таҳрир қилиш»



Download 1,24 Mb.
bet7/62
Sana22.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#92259
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   62
Bog'liq
КЛТ 000 кирил

НАЗОРАT САВОЛЛАРИ

  1. Картографиянинг таърифи ва унинг таркибий қисмлари қандай ифодаланади?

  2. Карталарни лойиҳалаш ва тузиш предмети қайси картографик фанлар билан алоқада?

  3. Географик картанинг таърифи, унинг аҳамияти ва хусусиятларини ифодалаб беринг?

  1. Географик картанинг элементлари нималардан ташкил топган?

  2. Географик карталар қандай таснифланади?



2-боб. КАРTОГРАФИК TАСВИРЛАШ УСУЛЛАРИ


2.1. КАРTОГРАФИК БЕЛГИЛАР ВА УЛАРНИНГ АҲАМИЯTИ
Картадан фойдаланиш, унинг мазмунини ўқиб тушуниш, яъни карта тўғрисида тўлиқ маълумот олиш ва картанинг ўқувчанлигини ошириш учун картанинг тили ҳисобланган шартли белгилар тўғрисида тўлиқ тасаввурга эга бўлмоқ керак.
Картадаги белгиларнинг асосий вазифаси тасвирланаётган воқеа ва ҳодисларнинг ўрнини, турини (завод, сув омбори, газ қувури, шаҳарнинг ўрнини ва б.), миқдорини (аҳоли сони, заводнинг ишлаб чиқараётган маҳсулоти, етиштирилган ялпи пахта ҳосили), сифатини (шўр босган жойлар, қудуқ сувининг сифати, кўмирнинг сифати ва б.лар), тарқалиш хусусиятларини (аҳоли зичлиги, миграт-сияси, шамоллар ҳаракати, геологик жараёнлар) кўрсатишдан иборат. Картографик белгилар шартли белгилардан мазмунининг кенглиги, аниқ шакли, миқдор ва сифат кўрсаткичлари ҳамда аниқлилик даражаси билан фарқ қилиб, картографияда легенда деб юритилади.
Дастлабки карталарда воқеа ва ҳодисалар суратлар ёки шакллар билан тасвирланган, бу эса картани ўқишни осонлаштирган. Масалан, тоғлар перспектив усулда берилиб, шакл ёрдамида тасвирланган, ўсимликлар ҳам шаклларига қараб кўрсатилган (игна баргли ва япроқ баргли), лекин уларнинг миқдор ва сифат кўрсаткичларини аниқлаш мумкин бўлмаган. Шунинг учун карталардан тўлиқ фойдаланиш ва тўлиқ маълумот олиш учун янги белгилар қўллаш зарурати туғилган. Tанланган белгилар геометрик шаклда, бадиий ва анъа-навий шаклларда бўлганидан маълум даражада мазмунни англатади (4-расм).
Лекин картада ҳамма предметларнинг ҳам аниқ ўрнини картанинг масштаби асосида тасвирлаш мумкин эмас, чунки уларнинг эгаллаган майдони жуда кичик бўлиб, масштаб асосида кўрсатилса, ўқиш мумкин бўлмай қолади. Шунинг учун бундай



Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish