Урология фанидан магистратурага кирувчилар учун тест саволлари


Зудлик билан урологга юбориш



Download 1,91 Mb.
bet86/177
Sana23.02.2022
Hajmi1,91 Mb.
#172567
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   177
Bog'liq
Урология

Зудлик билан урологга юбориш.

  • Кучли интоксикация вақтида симптоматик даволашни буюриш (юрак дорилари, суюқликни томчилаб киритиш ва бошқалар).

  • Тана харорати меъерга келгунга кадар антибактериал ва симптоматик дорилар буюриб, ундан кейин урологга юбориш керак.

  • Тўзалгунга кадар амбулатория шароитида даволаш.




    1. "Паранефрал абсцесс" тушунчасининг маъноси.

    1. Буйрак атрофидаги ёғ тўқимасининг носпецифик инфекцион яллиғланиш касаллиги.

    2. Этиологияси инфекцион, клиник кўринишлари бир-бирига ўчшаш бўлган буйрак атрофи ег тўқимасининг бир гурух касалликлари.

    3. Буйрак атрофидаги ег тўқимасида йирингли яллиғланиш жараени.

    4. Буйрак атрофидаги ег тўқимасида (буйрак капсуласи ва fascia Gerota оралиғида) йирингнинг пайдо бўлиши.

    5. Буйракнинг фиброз капсуласининг яллиғланиши.




    1. Мавжуд бўлган классификацияга биноан, паранефритнинг қуйидаги турлари фарқ қилинади.

    1. Бирламчи ва иккиламчи.

    2. Ўткир ва сурункали.

    3. Серозли, йирингли ва склерозли.

    4. Олдинги, орқадаги, юқориги, пастки ва бутунлай.

    5. Юқорида келтирилган ҳамма турлари.




    1. Буйрак атрофидаги ег тўқимасига инфекциянинг тушиши мумкин бўлган йўлларини кўрсатинг.

    1. Буйракдан, интраренал абсцесснинг паранефрал тўқимасига ёрилишидан.

    2. Ўзоқдаги йиринг ўчоғидан гематоген йўл билан тушишидан.

    3. Кушни аъзолардаги яллиғланиш ўчоғидан (параколитда, ретроперитонитда, жигар абсцессида, плевритда ва бошқаларда).

    4. Пиелонефрит вақтида буйракдан лимфа ва қон томирлар орқали.

    5. Юқорида келтирилган ҳамма йўллар орқали.




    1. Паранефрал абсцесснинг энг кўп этиологик қўзғатувчиларини таъкидланг.

    1. Proteus-нинг хар хил турлари.

    2. Грамм-манфий бактериялар.

    3. Pseudomonas-нинг хар-хил турлари.

    4. Klebsiella-нинг хар-хил турлари.


    5. Download 1,91 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   177




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish