Universitetining pedagogika instituti maktabgacha


Жуфт-жуфт бўлиб тўнка-тўнка ўйини



Download 12,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet467/502
Sana23.07.2022
Hajmi12,46 Mb.
#845194
1   ...   463   464   465   466   467   468   469   470   ...   502
Bog'liq
Анжуман БухДУПИ.11.05. 2022

Жуфт-жуфт бўлиб тўнка-тўнка ўйини 
Ўйинчилар жуфт-жуфт бўлиб умумий чизиқни орқасида турадилар, у эса старт ва финиш 
ҳисобланади. Бу ерда бир вақтни ўзида иккита жуфтлик мусобақалашади.Уларнинг хар бирини олдида 
( устун, тўлдирма тўп) бир хил масофада белги қўйилади. Биринчи жуфтлик тўнка-тўнка ўйини учун
энгашиб туриш холатини қабул қилади. Ўқитувчининг сигнали бўйича иккинчи ўйинчи биринчи 
ўйинчи устидан та яниб сакрашни бажаради, сўнгра бир қадам олдинга қадам ташлайди ва ҳудди
шундай холатни қабул қилади. Шундан қилиб улар олдинга бурилишгача ва тескарисига 
харакатланадилар. Дастлабки чизиққа олдин қайтиб келган жуфтлик навбатдаги жуфтлик билан 
мусобақалашади. Учта жуфтликни ютган ўйинчилар ғолиб хисобланади. 
Ғилдирак ўйини 
Ўйновчилар тўртта – бешта гуруҳга ҳар бирида 5-7 кишидан бўлиб оладилар ва ўйин боши 
сайланади. Ерда 1,5-2 мли диаметрдаги доира чизилади. Ҳар бир гурух бошловчини орқасида битта 
қаторда сафланиб, улар доирага келадилар. Қаторлар доирани ҳар хил томонида нуқтадан
чиққандай, ғилдиракниб кегайичи ( спица) ўхшаб турадилар. Ўйинбоши ён томонда туради. 
Ўқитувчининг сигнали бўйича у “ғилдирак” атрофида хохлаган томонига югурадилар, 
кегайичи ( спица) охиридаги ўйинчини орқачсига бориб туради ва унга қўлини текизади. У 
шунингдек олдида турган ўйинчига сигнал беради, у эса ундан кейинги ўйинчига ва шундай қилиб
кегайичига (спица)чи биринчи ўйинчига тегизади. Шундан кейин у “Бўлди!”- деб бақиради, кейин 
ғилдирак орқасидан югуради ва у доирани ташқариси бўйлаб югуради, ўз жойига қайтиб келади. Бу 
қатордаги ўйинчилар (ва ўйинбоши) уни орқасидан, бир-бирини қувлаб ўтишга ҳаракат қилиб 
югурадилар. Қаторни охирида қолган ўйинчи, ўйинбоши бўлади.У олдинги ўйинбоши бўлиши 
мумкин, у эса бошқа “ кегайчи” ( спицани) олдига туриб бошлашни давом этади ва улар билан 
биргаликда “ғилдиракни” айланиб ўтади. Бироқ агарда ўйинбош9и кетма-кет 3 марта югурувчилардан 
ўтиб кета олмаса, “ғилдиракдан” жой эгалла олмаса, уни янги ўйинчи билан алмаштирилади ва у 
қаторлардан бирини бошида туради. 
“Тўхта!” ўйини 
Ўйновчилар доирага турадилар ва тартиб рақами билан санай бошлайдилар. Улардан бири
(ўйинбоши) теннис бкоптогини олади ва доира ўртаисга чиқади. 
Ўйинбоши коптокни ерга куч билан уради ва бирорта ўйинчини рақамини чиқаради. Чиқарилган 


490 
ўйинчи копток орқасидан югуради қолган ўйинчилар хар хил томонга югуриб кетади. Чиқарилган 
(янги ўйинбоши), коптокни ушлаб олиб “Тўхта!” деб бақиради, хамма жойида тўхтайди ва ўз жойида 
қимирламасдан туради, яъни буйруқни эшитиши биланоқ . Ўйинбоши яқин турган ўйинчига
коптокни текизишга харакат қилади, у жойидан қўзғалмасдан коптокка чап бериши 
мумкин.(энкайиши, чўнқайиб ўтириши мумкин ва х.к). Агарда ўйинбоши коптокни тегиза олмаса, 
унда копток орқасидан югуради ва қолганлар майдон бўйлаб югурадилар. Ўйинбоши тўпни ушлаб
олиб, “Тўхта!” деб бақиради ва коптокни бирорта ўйновчига отади. Копток теккан ўйинчи янги 
ўйинбоши бўлади. Ўйновчилар уни ўраб турадилар ва ўйин қайтадан бошланади. Ўйин қоидаси 
“Тўхта!” буйруғидан сўнг бирорта ўйинчи қимирнлаши тақиқлайди, лекин копток ўйинбошини
қўлида бўлмагунча , хохлаганча майдон бўйлаб харакатланиши мумкин. 

Download 12,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   463   464   465   466   467   468   469   470   ...   502




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish