Университети кимё – технология факультети


Использованные литературы



Download 56,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet235/291
Sana18.03.2022
Hajmi56,03 Mb.
#500503
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   291
Bog'liq
Сборник общий с титулом 2021 279-bet

 
Использованные литературы 
1. Каракалпакстан: анализ проделанной работы и планы на 
перспективу.http://uza.uz/ru/politics/karakalpakstan-analiz-prodelannoy-raboty-i-
plany-na-perspekt-15-12-2017 
2. Минеральная сырьевая база строительных материалов УзССР. 
Справочник. – Ташкент. : Фан. 1967. -600 с. 
3. Горшков В.С., Тимашев В.В., Савельев В.Г. Методы физико-
химического анализа вяжущих веществ. -М.: Высшая школа. -1981. -333 с. 
ИККИЛАМЧИ РЕСУРСЛАР ВА САНОАТ ЧИҚИНДИЛАРИДАН 
ҚУРИЛИШ САНОАТИДА ФОЙДАЛАНИШ, КИМЁ 
ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ ДОЛЗАРБ ВАЗИФАСИДИР 
Усманов Х.Л., Қодирова З.Р. 
Ўз ФА Умумий ва ноорганик кимё институти 
Хозирги кунда Ўзбекистонда қурилиш индустриясининг жадал 
ривожланиши натижасида цемент, охак, гипс, керамик кошинлар, 
оловбардош ва иссиқликни сақловчи ҳамда бошқа кўпгина қурилиш 
махсулотларига бўлган талаб ҳаддан ташқари ортиб бормоқда. 
Аммо табиатимизнинг моддий бойликлари манбаълари чексиз эмас 
шунинг учун уларни тежаб тергаб фойдаланиш вақти аллақачон етган. Бу 
масалани тўғри хал қилиш йўлларидан бири саноат корхоналарида йиғилиб 
ётган миллионлаб тонна чиқиндилар ва иккиламчи минерал ресурслардан 


368
кенг кўламда фойдаланишдир. Изланишлар натижалари шуни кўрсатадики, 
кўплаб чиқиндилар ва иккиламчи минерал ресурслар таркибида кремний, 
алюминий, магний, кальций, темир оксидлари каби қурилиш махсулотларини 
ишлаб чиқиш учун зарур бўлган кўпгина бирикмалар мажудлиги аниқланди. 
Шулардан бири тоғ бойитиш комбинатларининг руда бойитиш жароёнида 
хосил буладиган бойитиш чиқиндиларидир. Олмалиқ тоғ металлургик 
комбинатида қўрғошин-рухли ва мисли рудаларни бойитишда миллионлаб 
тонна қумли бойитиш чиқиндилари кўп йиллардан бери катта мйдонларда 
сақланиб келинмоқда.
Ўзбекистон Фанлар Академиясининг Умумий ва ноорганик кимё 
институтининг 
“Силикатлар 
кимёси 
ва 
кимёвий 
технологияси” 
лабораторияси олимлари тамонидан Олмалиқ тоғ металлургик комбинати 
(ОТМК) қўрғошин-рухли бойитиш чиқиндиларини портландцемент ишлаб 
чиқариш технологик жароёнида табиий хом ашё ва қўшилмалар ўрнига 
фойдаланиш мумкинлиги устида тадқиқотлар олиб борилмоқда. Натижада 
ушбу чиқиндилар асосан кремнезем (SiO
2
), кальцит (CaCO
3
), доломит 
(MgCO
3
), глинозем (Al
2
O
3
) ва бошқа бирикмалардан ташкил топгани 
аниқланди. Бу бирикмалар эса портландцемент ишлаб чиқаришда асосий 
бирикмалар эканлиги хаммага аёндир. Маълумки портландцемент ишлаб 
чиқаришда тан нархи қиммат бўлган клинкерни иқтисод қилиш учун, 
портландцементнинг сульфат ва бошқа коррозияларга чидамлилигини 
ошириш учун турли табиий ва сунъий қўшилмалар 20-40% гача қушилади. 
Республикамиз цемент корхоналари асосан Ангрен табиий холда куйган 
тупроғидан (глиеж) қўшилма сифатида фойдаланишади. Лекин хозирги кунга 
келиб, кўплаб цемент заводларининг ишга тушиши ва портландцементга 
бўлган талабнинг кескин ортиши натижасида, ушбу қўшилманинг хам 
танқислиги сезилмоқда. Шуларни эътиборга олиб Олмалиқ ТМК нинг 
бойитиш чиқиндиларидан қўшилма сифатида фойдаланиш имкониятини 
текшириб кўрдик.
Давлат стандарлари бўйича фаол минерал қўшилмалар муайян 
талабларга жавоб бермоғи лозим. Изланишлар натижасидада бойитиш 
чиқиндиларнинг фаоллиги глиеж фаоллигига яқинлиги аниқланди.
Олмалиқ ТМК нинг бойитиш чиқиндилари қўшиб тайёрланган 
цементларнинг мустахкамлиги теширилганда натижалар эса глиеж қўшиб 
тайёрланган цемент мустахкамлигидан кам эмаслиги аниқланди.
Физик-механик синовлар натижасида 10-20% бойитиш чиқиндиси 
қўшиб тайёрланган цемент тоши намуналари 28 кун муддатда, қўшилмасиз 
цемент тошининг ГОСТ бўйича 400 маркали мустахкамлиги билан 


369
тенглашгани аниқланди. Қўшилма миқдорини 30-50% га кўпайтириш эса 28 
кунлик қотиш жараёнида цемент тоши мустахкамлигини бир оз пасайтириши 
кузатилди. Аммо 90 ва 180 кунларга келиб ушбу таркибли цемент 
тошларининг мустахкамлиги қўшимчасиз цемент тошининг мустахкамлига 
яқинлашгани кузатилди. 
Шуни хам таъкидлаш керакки қурилиш махсулотлари ишлаб 
чиқаришда саноат чиқиндилари ва иккиламчи ресурслардан кенг кўламда 
фойдаланиш иқтисодий самарадорлик билан бир қаторда муҳим экологигик 
ахамиятга хам эгадир. 

Download 56,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   291




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish