Университети кимё – технология факультети


композициянинг физик – механик  хоссалари Кўрсаткичларнинг номланиши



Download 56,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet198/291
Sana18.03.2022
Hajmi56,03 Mb.
#500503
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   291
Bog'liq
Сборник общий с титулом 2021 279-bet

 
композициянинг физик – механик 
хоссалари
Кўрсаткичларнинг номланиши 
Полимер композициянинг 
таркиби массалар нисбатида 
Композиц
ия №1 
Композици
я №2 
Композиц
ия №3 
Юмшаш ҳарорати, 

С, (ГОСТ 9128-2013) 
83 
79 
78 
Мўртлик ҳарорати, Фраас усули бўйича, 

С, (ГОСТ 9128-2013) 
-23 
-21 
-20 
Чўзилувчанлик, см, 25 

Сда (ГОСТ 9128-
2013) 
4,3 
4,0 
4,0 
Бетон билан бирикиш мустаҳкамлиги, 
МПа (ГОСТ 9128-2013) 
0,36 
0,30 
0,29 
Игнани кириш чуқурлиги, мм
-1
25 

Сда 
(ГОСТ 9128-2013) 
24,0 
28,0 
29,0 
Нам ютиш, 24 соат ичида, % 
0,16 
0,18 
0,8 
Натижалар шуни кўрсатдики, асфальтбетоннинг асосий компоненти 
бўлган битумни модификациялаш орқали нефтминералли қопламаларнинг 
сифатини яхшиланди. Шунингдек маҳаллий битумларни модификациялаш 
билан уларнинг физик-кимёвий хоссалари яхшилаш ва четдан валюта 
ҳисобига кириб келаётган битумларнинг импорт миқдори камайишига 
эришиш мумкин. 


309
ЧИГИТНИ СОВУҚ ПРЕСЛАШ УСУЛИ БИЛАН ЭРКИН ГОССИПОЛ 
ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ
 
Ибрагимов А.С., Расулов А.Х., Исломов А.Х., Матчанов А.Д., 
Ходжаниязов Б.А. 
ЎзР ФА академик О.С.Содиқов номидаги биоорганик кимё институти 
e-mail: 
islomov-72@mail.ru
 
Госсипол табиий полифенол модда, чигит таркибидаги сариқ рангли 
пигмент бўлиб, нисбатан фаол кимёвий бирикма. Унинг систематик 
номенклатура бўйича номланиши 2,2
1
ди (1,6,7- триокси 3 метил 5 изопропил 
8 нафтальдегид), кимёвий брутто формуласи C
30
Н
30
О
8
. Физикавий 
хусусиятлари, кўриниши: оч сариқдан тўқ сариққача бўлган кристалл модда, 
моляр массаси 518,563 г / молга тенг, зичлиги 1,4 г/см³ бўлиб, 177-182°C 
ҳароратда (парчаланиш билан) суюқланади. Госсипол кўпгина органик 
эритувчиларда ҳамда мойларда яхши эрийди [1]. Унинг шу хусусиятидан 
фойдаланиб, чигитни тўғридан-тўғри совуқ пресслаш усули билан чигит 
ядросидаги тугунчаларда жойлашган госсипол пегменти мойга ўтказилади. 
Бунда эркин госсиполнинг юқори ҳароратда оқсилларга бирикиб қолишини 
ва парчаланиб кетишини камайтириш мақсадида прессдан чиқаётган 
мойнинг ҳарорати 60
0
С дан оширилмайди.
Ҳозир саноат ва ярим саноат миқёсида ишлаб чиқарилётган госсипол 
сирка кислотаси (ГСК) чигитни совуқ усулда эзиб олинган кўп госссиполли 
мойдан дастлаб техник госсипол ҳолатида ажратиб олинади. Бу техник 
госсипол кукунида тоза госсипол миқдори 10% дан 40 %гача бўлади [2]. 
Техник госсипол ажратиб олиш учун кўпгоссиполли мойнинг кислота сонига 
мувофиқ ҳисобланган натрий гидроксидининг суюқ эритмаси билан мойни 
юмшоқ рафинация қилинади, яъни форрафинация жараёни ўтказилади. Бу 
жараён натижасида ўз таркибида госсиполнинг натрийли тузи, совун, 
фосфатидлар ва бошқа йўлдош моддалар тутган суюқ соапсток ҳосил бўлади. 
Суюқ соапстокни мойдан ажратиб, сульфат кислотаси эритмаси ёрдамида 
парчаланади, натижада госсиполнинг натрийли тузи парчаланиб госсипол 
эркин ҳолатга ўтади ва ёғ кислоталари, фосфатидлар ҳамда бошқа йўлдош 
моддалар билан аралашган ҳолда сув юзига қалқиб чиқади. Ҳўл, ёғли, ўзида 
госсипол 
тутган 
бу 
масса 
фильтрланади, 
экстрактив 
бензинда 
ёғсизлантирилади ва қуритилади ҳамда майдаланади. Бу усул икки босқичда 
олиб борилади [2,3]. Биринчи босқичда госсиполни натрий гидроксид 
иштирокида госсиполнинг сувда эрувчан натрийли тузи ҳосил қилинади. 


310
Пахта мойи таркибидаги эркин госсипол 
Госсиполнинг натрийли 
тузи
Иккинчи босқичда госсиполнинг натрийли тузини сульфат кислота 
иштирокида парчалаш натижасида эркин госсипол ҳосил бўлади.
 
Госсипол қутбли эритувчиларда яхшироқ эрийди, қутбсиз 
эритувчиларда эримайди. Госсипол молекуласида қутбли гуруҳлар сони кўп, 
масалан олтита гидроксил гуруҳи мавжуд. Лекин иккита оғир 
диалкилнафталин гуруҳининг бўлиши уни сувда эримайдиган ҳолга 
келтиради.

Download 56,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   291




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish