Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

А ь
е
лов* 
(3)
бунда & — Больцман доимийси, 
е —
электрон заряди, Г — ме­
талларнинг абсолют температураси. Бироц барча дациций ме-
13
С. Э. Ф риш , А. В. Т им орева


таллар жуфтлари учун 
п0А
ва 
п 0в
электронлар сони бир-би­
ридан оз фарц цилади. Шунинг учун дам 
V Ав
потенциаллар 
айирмаси одатда 
VAB
потенциаллар айирмасига цараганда ки­
чик булади ва амалда контакт потенциаллар айирмаси 
VABm
яцин булади, яъни чициш иши орцали тацрибан (
1
) тенглик 
билан ифодаланади.
Кетма-кет уланган металлар цаторининг учларидаги потен­
циаллар айирмаси фацат чеккадаги металлар табиатигагина 
боглиц булиб, оралиц металлар табиатига боглиц эмас. Бунга 
ишонч досил цилиш учун кетма-кет уланган 
А , В, С
метал­
лар цаторини курайлик. 
Бундай очиц занжир учларидаги 
потенциаллар айирмаси алодида жуфтларнинг контакт потен­
циаллар айирмаси йигиндисига тенгдир:
VBC- { V B - VA) + (VC - VB)= vc- VA.
Куриниб турибдики, 
V AC
фацат 
VA
ва 
V c
цийматлар би­
лан аницланади, яъни 
V АС
катталик Л ва С металларни 
В
оралиц металлсиз бевосита теккизганда 
вужудга келадиган контакт потенциаллари 
айирмасига тенг булади. Шундай цилиб, 
кет ма-кет ула нга н т ур ли м ет аллардан
берк занж ир т узилганда
(125- раем) 
бу
м ет аллар ни нг конт акт пот ен ц и а лла р
айирмасининг йигиндиси занж ирда н ат и­
ж авий э. ю к. %осил цилм айди
, деган
хулосага келамиз. Хацицатан дам 
%
э. ю. 
к. берк занжирни айланганда учрайдиган 
барча потенциал сакрашларнинг алгебраик 
йигиндисидан иборатдир. Бундан, масалан, 
турли учта Л, 
В, С
металлдан тузилган 
берк занжирни айланганда:
S = V AB+ VBC + V CA
=
( V B - V A) + ( V c - V B)
+
+ ( V A - V c) = o
эканлиги келиб чицади. Бу натижа занжирнинг барча кон- 
тактларидаги температура бир хил булгандагина тугридир.
Умумий термодинамик мулодазалар ёрдамида дам шу на- 
тижага келиш мумкин. Металлар биринчи жинс утказгичлар 
деб аталади, яъни улар орцали электр ток утганда деч цан­
дай химиявий узгаришлар юз бермайди. Шунинг учун дам, 
агар биринчи жинс утказгичлардан тузилган берк занжирда 
нолдан фарцли э. ю. к. пайдо булганда дам, бу э. ю. к. ву­
жудга келтирган узгармас ток утказгичларнинг узида деч
1 2 5 - раем. Учта ме­
талл 
досил 
цилган 
берк занжир.


цандай узгариш юзага чицармаган буларди. Шу билан бирга 
бу ток муайян цувватга эга булиб, бу цувват фацат атроф 
жисмлар берадиган иссицлик дисобигагина вужудга келиши 
мумкин буларди. Лекин бундай процесс иккинчи тур перпетуум 
мобиледан иборат булиб, уни амалга ошириш мумкин эмас.
Нидоят биз, биргина контакт потенциаллар айирмасининг 
узи э. ю. к. ни вужудга келтира олмайди, деган узил-кесил 
хулосага келамиз. Берк занжирда биринчи жинс утказгичлар- 
дан ташцари иккинчи жинс утказгичлар, яъни ток утганда 
химиявий реакциялар юз берадиган утказгичлар дам булган­
дагина занжирда (унинг барча цисмларида температура бирдай 
булганда) электр юритувчи куч вужудга келиши мумкин.
Классик электрон назария усулларидан фойдаланиб, контакт потенциал­
лар айирмасининг турли металлардаги эркин электронлар сонининг бир-би- 
рндан фар к цилишига боглиц булган иккинчи цисмиии куриб чицайлик. 
Металлда электронлар энергетик сатдлари бир-бирига яцин жойлашганлиги 
на бу сатдлар батамом тула булмагани учун масалага шундай нуцтаи назар­
дан цараш мумкиндир.
Ф араз цилайлик, металлар орасида кес- 
кии чегара 
йуц, 
лекин дажм бирлигига t ^ f -
ри келадиган электронлар сони 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish