Umumiy fizika kursi (ii-tom)


-§. Кирхгоф тенгламаларининг айрим масалаларни



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

167-§. Кирхгоф тенгламаларининг айрим масалаларни
ечишга татбици. 
1
. У т к а з г и ч л а р н и п а р а л л е л у л а ш .
Дастлаб Кирхгоф тенгламалари системасидан иккита параллел 
уланган утказгич ^ацидаги оддий масалани ечишда фойдалана- 
миз. Каршилиги /?, ва 
R2
булган иккита утказгич параллел 
уланган булсин. Утказгичлар буйлаб оцувчи 
умумий 
ток кучи
113-раем. 
А В С А ,
A C D A
ва 
A B C D A
берк контурлар.


/ г а тенг ва 114- раемда курсатилгандек йуналган. Берилган 
/?,, 
R2
ва / га кура ^ар бир утказгичдаги 
/ {
ва 
/ 2
ток куч- 
ларини топиш талаб цилинади.
Бу масалада номаълумлар иккита — булар /, ва 
/ 2
ток куч- 
ларидир. Демак, иккита тенглама тузиш зарур. Биринчи тенг-
ламани тугунлардан бири учун, маса­
лан, 
А
тугун учун тузамиз. / токни 
тугунга келаётган деб дисоблаймиз; 
бу золда /, ва 
/ 3
токларни тугундан 
чицаётган деб дисоблаш ва уларни 
манфий ишорали деб олиш керак. 
Шундай цилиб, Кирхгофнинг 
А
тугун 
учун ёзилган биринчи тенгламаси цу­
йидаги куринишда булади:
/ — 
= о,
114- раем. 
В
ва 
D
у тк азг ич ­
ларни параллел улаш.
бундан
/ — /j + / 2.
( 1)
Кирхгофнинг иккинчи тенгламасини 
ABCDA
берк контур 
учун ёзамиз. Бу контурни соат стрелкаси даракати йуналиши­
да, яъни 
А
тугундан 
В
утказгич орцали 
С
тугунга ва кейин 
D
утказгич орцали цайтадан 
А
тугунга томон айланганда 

токни мусбат ва 
/ 2
токни манфий деб дисоблашимиз керак 
булади. Курсатилган контурда э. ю. к. йуцлиги сабабли Кирх­
гофнинг иккинчи тенгламаси цуйидаги куринишда ёзилади:
I
— 
I
2
R
2
—О,
бундан
/ = —
3
/
1
/?, /2‘
(2)
(
1
) ва (
2
) тенгламаларни биргаликда /j ва /•> га нисбатан ечиб, 
цуйидагиларни топамиз:
R i
1
 
г  
___
А =
Ri + R t "
2
Ri + R„ '
булар изланаётган ечимни беради. Шунингдек, (2) муносабатдан:
А__ 
R,

RS
яъни иккита параллел уланган утказгичлардаги ток кучлари 
утказгичларнинг царшиликларига тескари пропорционалдир
деган маълум цонунни келтириб чицарамиз.
2. 
У и т с т о н к у п р и г и . Уитстон куприги бирор 
Rx
номаъ- 
лум царшиликни 
R0
маълум царшилик билан таццоелаш учун


ишлатиладиган схемадир. Уитстон куприги схемаси цуйдагича: 
Е
гальваник элементга уланган занжир (115-раем) 
А
тугундан 
бошлаб тармоцланади. Бу занжирнинг бир цисмини кетма-кет 
уланган 
Rx
ва 
R0
иккита царшилик ташкил цилади. Иккинчи 
цисми эса одатда тортилган бир жинсли Лссимдан иборат бу­
лади. 
Rx
ва 
R{)
царшиликлар узаро уланадиган 
В
нуцтага 
G
улчов асбоби (гальванометр) нинг бир цисцичи бириктириб 
цуйилган; унинг иккинчи цисцичи 
D
сирпанувчи контактга бирикти- 
рилган. Бу контакт 
АС
сим буйлаб 
силжий олади ва шу тарзда 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish