Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet128/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

183-§. Газларнинг мустацил 
булмаган утказувчанлиги
назарияси. 
Газларнинг мустацил булмаган утказувчанлиги на­
зарияси электролитларнинг утказУвчанлиги назариясига ух- 
шашдир (178- §).
Айтайлик, ионловчи таъсирида газнинг дажм бирлигида 
вацт бирлиги ичида плюс ва минус ишорали А
п0
дона ион до­
сил булаётган булсий. Тескари процесс — ионларнинг 
м олиза-
цияси
(еки баъзида айтилишича ионлар 
рекомбинсщияси)
дажм 
бирлигидаги мусбат ионлар сонига дам, манфий ионлар сони­
га дам пропорционал булади.
Айтайлик, биз кураётган пайтда газнинг дажм бирлигида 
я
0
мусбат ион ва худди шунча манфий ион булсин; бу долда 
дажм бирлигида вацт бирлиги ичида молизацияланувчи ион­
лар сони цуйидагича булади:
бунда 
j —
молизация коэффициенти.
Мувозанат шарти янгидан вужудга келаётган А
п0
ионлар 
сонининг йуцолаётган 
Ап'0
ионлар сонига тенг булишидан ибо­
ратдир; бу шарт цуйидаги куринишда ёзилади:
Бундан берилган шароитда газнинг дажм бирлигидаги ион­
лар сопи (бир хил ишорадагилари], учун цуйидагини топамиз:
Иккита ясси параллел электрод орасида ионлашган газ 
жойлашган булиб, бу электродлар орасида 
Е
кучланганликли 
электр майдони вужудга келтирилади деб фараз цилайлик. У 
долда ионлар бу майдон таъсирида даракатлана бошлаб ток 
досил цилади. Электродларга етиб келган зарядлар уларга уз 
зарядларини беради. Шундай цилиб, энди ионлар фацат газ­
нинг дажми ичидаги молизацияси дисобигагина эмас, балки 
ионларнинг электродларда нейтралланиши дисобига дам йуцо- 
ла бошлайди. Ионлар электродларга диффузия туфайли дам 
етиб келади, лекин биз келгусида бу эффектни назарга ол- 
маймиз.
Айтайлик, электродлар орасидаги ток кучи / булсин, у 
долда 
t
вацт ичида Q — 
It
заряд ташиб утилади, ва демак, 
t
вацт ичида электродга етиб келган ва унга уз зарядини бер-
А 
п'0 =
Ап0 = -{n l
( 1)
(
2
)


ган бир хил ишорали ионлар сони у , вацт бирлигида етиб
келганлари сони у булади, бунда 
q
— битта ионнинг заряди.
Электродларни досил килган дар бир пластинканинг юзи S, 
пластинкалар оралиги 
I
булсин. У долда пластинкалар орали­
гидаги газнинг дажми 
S I
булади, ва демак, ток утиши нати­
жасида вацт бирлигида газнинг дажм бирлигидан кетувчи 
ионлар сони куйидагига тенг булади:
Anl = W
j -
нисбат 
i
ток зичлигига тенг эканлигини назарга олиб, 
кейинги тенгликни Упундай ёзамиз:
Ап'о
= 9Т •
Ток булганда мувозанат шарти (1) тенглик билан эмас, 
балки янгидан вужудга келувчи А
п0
ионлар сонининг йукола- 
ётган- ионларнинг 
Ап'0
+ Ал." тула сонига тенг булиш талаби 
билан ифодаланади, демак:
=
(
3
)
Иккита чегаравий долни курайлик. Биринчидан, 
i
ток зич­
лиги шу кадар кичикки,
* г « т « 8
(4)
тенгсизлик уринли дейлик, яъни ток утаётганлиги туфайли 
олиб кетилаётган ионлар сонини молизация натижасида йу- 
колаётган ионлар сонига нисбатан назарга олмаймиз. У долда 
биз яна (
1
) тенгликка ва ундан келиб чикадиган (
2
) тенглик­
ка эга буламиз; газнинг дажм бирлигидаги 
п6
ионлар сони уз- 
гармасдир. Айтайлик, мусбат ионларнинг тезлиги 
и +
ва ман­
фий ионларнинг тезлиги м_ 
булсин. Демак катодга вацт 
бирлигида 
n 0u +S
мусбат ион келади. Айни вактда катоддаи 
nnii—S
манфий ион кетади, натижада катод олдида яна 
n 0U—S
мусбат ион жуфтсиз колади. Шу сабабли катодда вацт бир­
лигида ажралиб чиккан мусбат ионларнинг умумий сони 
п0 (и +-\-
+ и _ ) S га тенг булиб колади; анодда дам вацт бирлигида шун­
ча манфий ион ажралади. Демак, / ток зичлиги учун ‘куйида­
ги ифодани досил киламиз:
i
=
qn0 (и+
+ и _ ) .
(5)


Ионларнинг электролитдаги ^аракати билан танишганимиз- 
даги муло^азаларимизга (178-§) тамомила ухшаш муло^аза- 
лар юритиш билан ионларнинг мувозанатланган ^аракати тез­
лиги 
Е
майдон кучланганлигига пропорционал дея оламиз:
и+
— 
и°+ Е,

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish