Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet126/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

муста-
ц и л булм аган ут казувчанлиги
дейилади. Шу билан бир 
вактда, токни ^осил килган электр майдон томонидан тезлаш- 
тирилган зарраларнинг зарби натижасида хосил булган ион­
лар ^исобига ^ам газларда (айникса сийракланган газларда)
утказувчанликни тиклаб туриш мумкин. 
Бундай 
утказувчанликни 
м уст ацил
У т казувчанлик
дейилади.
Газнинг мустакил булмаган утказув- 
чанлигини жуда содда йул билан намо- 
йиш килиш мумкин. 
В
батарея ёрдами- 
да 
А
ва 
К
металл пластинкалар орасида 
(150- раем) 
Е
кучланганликли электр 
майдони хосил килинади. ^авонинг яхши 
изоляциялаш хусусиятлари туфайли бу 
холда 
ABGKA
занжирдан ток утмайди 
ва 
G
гальванометрнинг стрелкаси огмай- 
ди. Агар пластинкалар орасига 
С
горел- 
кани жойлаштирсак, у холда алангада 
)?осил булувчи ионлар туфайли 
А
ва 
К,
пластинкалар орасидаги ){аво утказувчан булиб колади ва 
G
гальванометр занжирда ток борлигини билдиради.
Алангада хосил булган ионларнинг маълум (жуда хам ки­
чик булмаган) яшаш даврига эга эканини курсатиш мумкин. 
Бунинг учун 
А
ва 
К
электродларни горизонтал жойлашгирамиз 
ва улардан бирор узокликда С горелкани КУЯМИЗ (151- раем). 
Алангада )?осил булувчи ионлар бу ^олда электродлар ораси­
даги со^ага етиб кела олмайди ва электродлар орасидаги хаво 
утказмаслигича колади. Лекин 
D
кичик вентилятор ёрдамида 
хавони аланга оркали пуфлаб электродлар орасидаги сохага 
йуналтирилса, электродлар орасида ток вужудга келади. Бу 
ионларнинг хеч булмаганда бир кисми хаво окими билан го- 
релкадан электродларга етиб боргунча уз зарядини саклаган- 
лигини курсатади. Горелка билан электродлар орасидаги ма- 
софа ва )$аво окимининг тезлигига кура ионларнинг яшаш
150- раем. 
Х а в о н и н г
а л а н г а
я ц и н и д а г и
у т к а ­
з у в ч а н л и г и .


даври секунднинг ундан бир улушларига тенг эканини аниц- 
лаш мумкин.
Мустацил булмаган разрядда вужудга келувчи токлар одат­
да жуда заиф 10 _G — 10
— 12
а
тартибида булади. Бундай заиф 
токларни купинча торли ёки квадрант электрометр ёрдамида 
билвосита усулда улчанади. Бунда икки усулдан фойдалани­
лади. Усуллардан бирини 
оциб келиш усули
дейилади. Бу
( / >
151- раем. Ионларнинг даво оцими билан олиб 
кетилиши.
усулнинг схемаси 152- раемда курсатилган 
А
ва 
К
пластинка­
лар орасидаги даво бирор усул билан ионлаштирилади ва плас­
тинкалар орасида ток вужудга келади. 
В —
пластинкалар ора­
сида ионларни тезлаштирувчи май­
дон досил цилувчи батарея; С ва 
D —
торли электрометрнинг пичоц- 
лари; 
G
— электрометрнинг ипи бу­
либ, ипнинг огиши электрометрга 
берилган 
потенциални 
улчайди;
В'
— электрометр 
пичоцлари ора­
сида потенциаллар айирмаси ву­
жудга 
келтирувчи батарея. Агар 
а
переключатель 152- раемда пунк­
тир чизиц билан тасвирланган ва­
зиятда булса, электрометрнинг ипи 
Z
ерга уланиб цолади ва ипнинг 
потенциали нолга тенг булади, де­
мак у огмайди. 
а
переключатель 
ёрдамида ипни 
ердан узилса (переключателнинг 
вазияти 
152- раемда туташ чизиц билан тасвирланган), ипга 
К
пластин­
кадан заряд оциб кела бошлайди ва ип ога бошлайди. Айтай­
лик, 
t
вацтдан кейин (вацт секундомер ёрдамида улчанади) 
ипнинг потенциали 
V
га тенг булсин; у долда ипга берилган 
Q заряд цуйидагига тенг булади:
Q = CK,
152- раем. Доимий огиш ус ули 
билан кичик токларни у лчаш.


бунда 
С —
электрометр, 
А
ва /С пластинкалар ^амда ток ке­
ладиган симлардан иборат бутун системанинг сигими. 
t
вакт 
ичида 
А
ва 
К
пластинкалар орасида оккан 
I урт ача т ок к у ­
чи
куйидагига тенг булади:

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish