Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

В
ва чициш 
иши 
e V .
туйиниш токлари досил ци- 
лишда 
e V A
чициш иши асо­
сий роль уйнайди. Шунинг 
учун дам, вольфрам сирти- 
ни Cs, Ва ва доказолар би­
лан цоплаш, 
В
эмиссион 
доимийнинг цийматлари ки­
чик булишига царамай гоят 
фойдалидир.
(5) формуладаги алодида фак- 
торларнинг 
ролини 
конкретроц
тасав вур цилиш учун цуйидаги 
сонли мисолларни келтирамиз.
VI жадвал 
маълумотларига 
кура, вольфрамнинг тоза 
сирти
учун чициш иши е К = 4,5 
эв
ва эмиссион доимий 
В
= 60 
——%
Эмиссияловчи
а
e V
д 
эв
сирт
’ 
см- ■
 гр а ф
Pt
32
5 ,3
W
60
4 ,5
Мо
55
4,2
Th
70
3 ,4
W + C s
3,2
1,36
W + B a
1,5
1,56
W + T h
3 ,0
2,63
Барий оксиди
1,18
1,84
Т =
1000°К да /т туйиниш токи зичлиги цуйидагича булади:
4,8 • 1 0 - ' ° • 4,5
I Р
: 6 0 -10002-е
см. -грао2
. Бундан
h
а/см'1^
1 , 3 - 1 0 ~ >5 
а /см 2.
Иольфрамнипг уша сирти учун 
Т —
3000°К да г'т цуйидагича булади:
4,8 • Ю- 1 0 . 4,5
г'г = 60-30003-1,38 • 10—1в • 3000 • 300
а) с м 1
s 11 
а /с м 2.
Т
температуранинг 1000° дан 3000°К гача кутарилиши туйиниш токи 
зичлигини деярли 10“ марта орттиради.
Цезий билан цопланган вольфрам сирти учун 
eV А
= 1,36 
эв
ва 
а
В
3 , 2
-см г . гр а ^ '
*0JI учун 1000°К да туйиниш токи зичлиги
4,8 • 1 0 - '° ■ 1,36
=3,2 -10002-е
1,38 • 10"
а /с м ’’-
s 0,4 6
а /с м 2.
Демак, вольфрам сиртини цезий билан цоплаганда циздириш 
тем пера- 
тураси 
Т
= 1000°К б^лганидаги туйиниш токи шу температурадаги тоза 
вольфрамникидан тахминан 3-10и марта ортиц булар экан.
гт туйиниш токини улчаш £
1
/ , чициш ишини топишга им­
кон беради. ^ацицатан дам (5) формулани логарифмлаб, цуйи­
дагини досил циламиз:
In 
iT
= In 
В
+ 21n 
Т -
eV^
k T
'
Температура узгарганда In
Т
нинг циймати 
l /Т
га нисбатан 
анча суст узгаради, шу сабабли дастлабки икки ^ад йигиндиси


*
lnZ? + 21п Г ни такрибан доимий дейиш мумкин. Шунинг учун 
такрибан куйидаги келиб чицади:
e V A
1
IruT = c o n s t-----
y
" Y '
(
6
)
Агар ординаталар уь;и буйича ln/T ни, абсциссалар у к и 
буйича 
1/Т
ни куйсак (140-раем), (
6
) формулага мувофик 
1пгт нинг 1/Т га богланиши тугри чизик билан ифодаланади. г'т 
нинг 
Т
га богланиши шундай характерда эканлиги тажрибада 
яхши тасдикланади. Тугри чизикнинг абсциссалар укига огиш 
бурчаги 
а
нинг тангенси (
6
) га кура 1/Т олдидаги коэффи­
циент билан аникланади, яъни куйидаги муносабат келиб чи- 
Кади:
eV л
Mm
lga = _ .
^ (7)
Экспериментал маълумотларга ку­
ра 
1
пгт нинг 
1/Т
га богланишини аник- 
лаб, 
а
огиш бурчагини, ва (7) га ку­
ра, чикиш ишининг кийматини топи- 
шимиз мумкин. 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish