Umumiy fizika kursi (ii-tom)


Q Q Е V t - V 2 Q_  R i



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

Q
Q
Е
V t - V 2
Q_ 
R i
Q_
R*
ёки
C =
tR,R,
R
a - tfi‘
( 5 )
Бу формуладан фойдаланиб, сф ерик конденсаторнинг 
сигимини осонгина дисоблаш мумкин. Масалан, 
R t
= 2 
м
ва /?2—
R \ —

м м
булганда сфер ал ар ораси диэлектрик 
доимийси е = 2,5 булган мудит билан тулдирилган сф ерик 
конденсаторнинг chfhmii 1 
м к ф
га якин булади. Бу нати- 
жани 136- § да берилган маълумотлар билан таццослаш 
цизицарлидир, ундаги маълумотларга кура радиуси 9 
к м
билган якка шарнинг сигими дам 1 
м к ф
эди.
3. 
Ц и л и н д р и к к о н д е н с а т о р . Ц илиндрик кон­
денсатор радиуслари 
R x
ва /?2 дамда умумий узунлиги 
I
булган иккита коаксиал ковак цилиндрдан иборат. Цилиндрлар орасидаги 
фазо диэлектрик доимийси 
е
булган мудит билан тулдирилган. А йтайлик, 
цопламаларнинг за рядлари +
Q
ва 
— Q
га тенг; цопламаларнинг потенциал- 
ларини мос равиш да V, ва 1/3 билан белгилаймиз (72- расмга царанг).
Копламалар орасидаги майдон кучланганлигини фацат ички' цилиндрдаги 
зарядлар вужудга келтиради, бу кучланганликнинг цилиндр уцидан 
г
масо- 
фада булган нуцтадаги циймати
я :
72- раем. 
Ц и ­
линдрик 
кон- 
денсатор.
Е =
2у1
С. Э. Фриш, А. В. Ти мор ева


*
булади, V) — цилиндрнинг узунлик бирлигига тугри келадиган заряд. Потен­
циалнинг 
d r
узунликда узгариш и кучланганлик билан — 
(^ У -~ Е
муноса-
d r
батда богланган, бундан
d V —
— 
E d r
------
Ъ -d r .
гг
Коплам алар орасидаги V2 — 
Vj
потенциаллар айирмасини топиш учуй 
бу ифодани Л?! дан 
R 2
гача чегарада интеграллаймиз:
Ъ
V2
-
Vt
= — |’ ^
d r = - ?Л
In
Демак, цилиндрик конденсаторнинг "игими: 
г =
Q
_
е
/
R
i
^
1
-
у2
2
In
to
Ri
(
6
)
Ш ундай килиб, цилиндрик конденсаторнинг сигими конденсатор узунлигига 
дамда дар вактдагидек, конденсаторни тулдирувчи мудитнинг диэлектрик 
доимийсига пропорционалдир; шунингдек, цилиндрлар радиусларининг 
нис-
б а т и га ги н а
боглик булиб, бу нисбат камайганда chfhm орта боради.
7 3 - раем. Узга- 
рувчан сигимли 
конденсатор.
7 4 - раем. Узгарувчан сигимли кон­
денсатор пластинкалари.
4. 
У з г а р у в ч а н с и р и м л и к о н д е н с а т о р . Радиотехникада купин- 
ча ^згарувчан сигимли конденсатор ишлатилади. Бундай конденсаторнинг 
тузилиши 73- раемда курсатилган. Ярим далка куринишидаги пластинкалар 
(74- 
а
раем) узаро биттадан оралатиб уланган. Пластинкаларнинг ярмиси 
Кузгалмас килиб урнатилган, ярмисини эса даста ёрдамида вертикал 
f n
ат­
роф ида буриш мумкин. Дастани бурганда кузгалувчан пластинкалар кузгал- 
мас пластинкалар орасига куп ёки озрок кирад илар ва натижада узаро па­
раллел уланган бир канча конденсаторларни досил киладилар.
Пластинкалар досил цилган конденсаторларни такрибан ясси деб дисоб- 
лаш мумкин ва, шунинг учун, алодида олинган шундай битта конденсатор­
нинг 
С'
сигими куйидагига тенг булади:
е
5
С'
=
And’


бунда £ — пластинкалар 
орасидаги 
мудитнинг 
ди электрик 
доимийси; 
d
пластинкалар орасидаги масофа; 5 — пластинкаларнинг бир-бирига устма- 
уст турган цисмининг юзи. Агар пластинкаларни бир-бирига нисбатан а 
бурчакка бурилса, у долда 5 юза 74- 
б
расмдаги штрихланган цисм юзига 
тенг булади. Пластинкаларнинг ташци радиусини 
г х
билан, ички радиусини: 
г а билан белгилаб, цуйидагини топамиз:
s — t f -
г \ у ^ ± 2 ! > ,

бунда а бурч ак радианларда ифодаланган.
Бундан битта конденсатор сигимининг ифодасп цуйидаги курпнишга 
келади:
£ 
(rf — rl) а
8
nd
Агар конденсаторда умуман 
п
та пластинкалар оралиги булса, бу кон­
денсатор дар бирининг сигими 
С'
булган 
п
та узар о параллел уланган кон- 
денсаторлардан таш кил топади.
Демак, бутун конденсаторнинг С 
chfhmh
:

* d
(7)
булади, бунда 
а
радианларда ифодаланган, а бурчак кичик булганда бу фор- 
муладан фойдаланиб булмайди.
А г а р
а
бу рчак градусларда ифодаланса, у долда
а (радиан) = ^
а (градус) 
муиосабатга асосан (7) нфодани цуйидаги куринишда цайта ёзиш мумкин:
г
— 
вп(г ’
~~ гг) 
а
1440 
d

(8)
О датда бундай конденсаторнинг пластинкалари орасида даво булади;; 
яъни £ амалда бирга тенг булади.
С о п л и м и с о л . Куйидаги маълум отларга кура, юцоридагига ухшаб 
ясалган конденсаторнинг максимал сигимини аницланг: пластинкаларнинг ич­
ки радиуси г 2 — 1 
см,
ташци радиуси 
г ^ ~ 3 см,
пластинкалар орасидаги 
масофа 
d - 1 м м ,
пластинкалар сони 
п
= 40. Пластинкалар орасида даво 
бор.
Е ч и л и ш и. 
а
= 180° булганда 
c h f h m
максимал булади, шунинг учун 
(8) формулага кура:
r
1 • 40 - (3° — I 2) - 180 
,АП 
к
т
_ .
,
С
= -------- i
-------
см =
400 
см
= 4,5 ’ 10 * 
мкф .
1440-0,1
150- 
Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish