Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

V 2
потенциаллар айир- 
масн янада ошиб борганда, токнинг усиши тухтай бошлай- 
ди, чунки 
К
катод мазкур температурада чикараётган элек- 
I poii.i арппкпг умумуй сони чекли булади. 
V t — V 2
потенци- 
а.I Iа|> аПпрмасп катод чикараётган барча электронларни тортиб 
пли т учун сгарли булган W кийматга эришганда, токнинг 
ксПмнги Усиши тамомила тухтайди. Бунда ток /т 
туйинш и
токи
кнПматига эришади, бу кийматга 138-расмдаги график- 
пинг горизонтал кисми мос келади.
Лйтилганларга асосан, /т туйиниш токи кучи катталик 
ж и ^. I ivi.<'i н my катоддан маълум температурада вакт бирлиги 
нчида чикаётган барча электронлар зарядига тенгдир, дейиш 
мумкин.
Демак, катоддан вакт бирлигида чикаётган электронлар 
сомиии 
п
билан белгиласак, у лолда
бунда 
е
— электрон заряди. Бундан
1 Э лектродлар жуда якин жойлашганда 
Vx

V2 =
О да 
кучсиз ток 
о кади.
(
3
)
/т =
пе,


'Гажрибаларнинг курсатишича, туйиниш токи кучи катод тем- 
пературасининг ортиши билан 
р о я т
тез 
у с а
боради. Туйиниш 
токи кучининг электрон чицарувчи металл температурасига бог- 
ланиш характери 139- раемда график равишда келтирилган.
(4) 
формулага кура / т туйиниш токи чугланган металлдан 
учиб чицувчи электронлар сонини улчайди. Агар /т тула ток 
урнига 
iT
ток зи'члигини, яъни эмиссияловчи металлнинг сирт 
бирлигидан досил булаётган токни курсатувчи катталикни ки- 
ритсак, у долда гт катталик берилган 
Т
температурада шу 
металлнинг сирт бирлиги чицараётган 
п
электронлар сонини
улчайди.
Квант назария /т туйиниш токи зич­
лиги цийматини дисоблаш имконини бе­
ради. Бу дисоблашлардан (майда шрифтга 
царанг) цуйидаги ифода келиб чицади:
‘ УА
г т =
В Т ге kr ’
(5)
бунда 
Т
— металлнинг абсолют темпе-
139-раем. /т 
туйиниш 
ратураси, 
e V А
- чициш иши, /г — Больц-
токининг катод 
Т
тем- 
Ман доимийси, 
В —
умуман айтганда,
ператураси га богланиши. 
ТурЛИ металлар учун турлича булган
муайян доимий.
(5) 
формула температура ортганда гт туйиниш токи зич­
лигининг гоят тез усишини курсатади; бу усиш цонуни асо- 

е^А
сан 
е 
kT
экспоненциал купайтувчи билан белгиланади. Етар- 
ли даражада тоза металл сирти учун 
В
доимийнинг назарий
циймати 120 —
—-т. га тенг. ^ацицатда 
В
нинг циймати тур-
С М
- • 
ZpCLO
ли металлар учун турлича булиб, бу циймат металл сиртининг 
долатига ва, айницеа, унинг тозалик даражасига жуда бог­
лицдир. Аввал курсатиб утганимиздек, бу айтганларимиз 
e V A
чициш иши учун дам тааллуцлидир. Cs, Ва, Th, барий оксид- 
лари ва бошцаларнинг адсорбцияланган юпца цатлами чициш 
ишини анча кучли камайтира олади. Катоднинг температураси 
нисбатан паст булганда катта электрон токлари досил цилиш 
учун ана шу додисадан фойдаланилади.
VI 
жадвалда турли тоза металлар учун, шунингдек, бошца 
бирор модданинг юпца пардаси цопланган вольфрам учун 
В
доимий ва 
e V A
чициш ишининг цийматлари келтирилган.
(5) 
формулада 
e V A
чициш иши даражанинг курсаткичида, 
В
катталик эса купайтувчи булиб киради, шунинг учун катта


VI ж а д в а л
Э м и с с и о н д о и м и й

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish