Умумий ва тиббий психология



Download 6,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/50
Sana29.03.2023
Hajmi6,04 Mb.
#922974
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   50
Bog'liq
Umumiy va tibbiy psixologiya (Y.Fayziyev, E.Eshboyev)

батлар
вак,тида б е м о р н и н г
кур к ув
ва хавоти рли клари
уринсизлигини унга тушунтириб бориши лозим. Энг мух,и- 
ми беморни тинчлантириш хисобланади.
Операциядан кейин хдм бир кднча мураккаб муаммо- 
лар пайдо булади. А йни вак,тда беморда турли психик бузи- 
лиш лархдм вужудга келиш и э\тимол. Ж арро\пик операци- 
яси ва уринда узок, вак,т ётиш тартиби турли хил невротик 
касалликларни келтириб чикдриши хдм мумкин. Айрим 
беморларда операция утказилгандан с^нг 2—3 кун утгач, 
ута таъсирчанлик, асабийлаш иш, жиззакилик ва инжик/шк 
каби белгилар пайдо булади. Астенизация негизида, айник,са 
огир операциялардан кейин асоратлар пайдо булиб, булар 
депрессия хрлатини авж олдириши мумкин. Кекса одам- 
ларда операциядан кейин делирий х,олати руй бериб, гал- 
лю цинациялар ва босинцираш хдм кдйд этилиши мумкин.
Бемор х,олатида кдндай узгариш содир булишидан кдтъи 
назар, тиббиёт хдмш ираси зудлик билан даволовчи врачга 
хабар кдпиши ва бем орни синчиклаб кузатиб бориши дар- 
кор. Борди-ю , психиатр-масла*атчи беморни текшириб 
куриб, уни рух^й касалликлар шифохонасига утказишни 
тавсия этса, унинг бу хулосасини бажариш керак булади. 
Аксарият психотик хрлатлар к,иск,а муддатли булади ва за- 
рур дори-дармонлар тайинланганда бартараф булади.
Хавфли усмалари булган беморлар билан операциядан 
олдинги даврда хдмшира ва врач операциянинг яхши утиши 
туф исида сух,батлар утказишлари керак. Беморга операция 
уз вак,тида кдлинди, у муваффак,иятли утди ва энди \еч 
кдндай хавф-хатар йук,, деб тушунтириш фойдадан \оли 
булмайди. Хирургик беморлар меъда резекцияси, сут бези- 
ни олиб таш лаш , оёк, ёки кулни кесиш каби операциялар- 
ни жуда огир утказиш ади. Операциядан сунг айримлари- 
нинг яшагиси келм ай к,олади, уларни ёмон хаёллар чулгаб 
олади. Бундай пайтларда тиббиёт хдмширасининг бундай 
бем орлар б илан са м и м и й сух,батлари бем ор кунглини 
к^таришга, уни тинчлантириш га катта ёрдам беради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


БОЛАЛАР КАСАЛЛИКЛАРИДА БЕ М О РЛ А Р П С И Х О Л О ГИ Я С И
МАСАЛАЛАРИ
Беморни парвариш кдлиш яхш и тайёргарликдан т а ш - 
кдри, зур шижоат, майорат ва болаларга м у\аббатни т а - 
лаб к,илади. Болаларнинг психологик ва жисмоний с о г л и - 
гига б а \о беришда тиббиёт ходимлари барча д аврлари га 
хос хусусиятларини х,ам яхш и билиш лари керак. Н аф ац ат 
болалар касалхонасида, балки барча даволаш м уассасала- 
рида рух>ий соглом бола хусусиятларини билиш мух,имдир. 
Бемор болани парвариш к,илиш психологияси нуктаи н а- 
заридан унинг ру^ий ва ж и см он и й ривожланиш дараж аси
бем орнинг ешига мувофик, келиш -келм аслиги тугрисида 
тасаввурга эга булиш му\имдир. Айникра илк гудаклик д а в - 
рида тез-тез касал булиб турадиган болаларда р у \и й ва 
ж исмоний ривожланишдан оркдда к,олиш кузга та ш л а н а - 
ди.
Хдр бир катта ёшдаги одамлар, айницса ота-оналар учун 
бола тарбияси асосларидан маълумот берувчи педагогика, 
психология, одобнома фани, бадиий китоблар мавжуддир. 
Бу китоблар асаби соглом болаларни тарбиялашга кум ак- 
лашади. Шунга кдрамасдан х,алигача купчилик оилалар б о ­
лани жисмоний жазолаш усулидан фойдаланиб келишмокда. 
Чунончи, бемор болалардан сураб-суриштирилганда уш бу 
жисмоний жазо усулларининг ёмон таъсирларини, куркув 
ок,ибатларини эшитишимиз мумкин. Мактабгача ёш даги ва 
кичик мактаб ёшидаги болаларда купинча турли куркувлар 
(к,оронгиликдан, ёлгиз крлиш дан, ок, халатдан, уколлар- 
дан) сабабли невротик реакциялар, тунги сийиб куй и ш , 
ичи утиб кетиши ва шу кабилар содир булади. Баъзи б о л а ­
лар касалхонада ётишни узлари к,илган хатти-хэракатлари 
учун жазо деб бахрлайдилар, узларини тахкирланган ва ёлгиз 
деб х,исоблайдилар. Агар биз кундалик хдётимизда бола тар- 
биясининг энг масъулиятли иш эканлигини бош кдлардан 
талаб к,илар эканмиз, болалар врачи ва хдмшираларидан 
болалар психологиясини, психотерапияни хдмда ам ал и й
п си х о л о ги ян и янада чук,уррок, у р ган и ш л ар и н и т а л а б
к,иламиз. Даволаш муассасасидаги психологик мух,ит б ол а- 
нинг уни узининг уйи деб х^с этиш ига ёрдам бериш и л о - 
зим. Уйинлар, машгулотлар болаларни бир-бирига як^ н л аш - 
тиришга ёрдам беради, тиббиёт хдмшираларининг с а м и -
www.ziyouz.com kutubxonasi


м ий ва яхши муносабати боланинг янги шароитга ургани- 
ш ини осонлаштиради.
Болалар касалхонага тушгандан кейин уларнинг касал- 
л и к к а нисбатан муносабати хдр хил булади. Бунда касал- 
л и к му\им ахдмиятга эга булмасдан, балки унинг тугри- 
сидаги боланинг кечинмалари биринчи уринга чикдди. Бо­
лалар билан ишловчи ^амшира бемор бола билан худди она 
ва бола каби муносабатни урнатиши керак. Болага гамхурлик 
ва дик,кдт-эътибор билан муносабатда булиш, уни тушу- 
ниш га интилиш бу катта санъат булиб, унда тиббиёт хдм- 
ш ирасини нгкасбигадоир савияси шахсий хусусиятлари би­
лан уйгунлашиб кетади.
Болалардаги куркув кечинмаларини бархдм топтириш 
катта ахдмиятга эга булади. Су*бат вак,тида бу кечинмалар- 
нинг конкрет кечиш ини тушунтириб бериш, тиббиёт хдм- 
шираси ва врач хдмиша ёнингда булишади ва уз вактида 
ёрдамга келишади, деб ишонтирадиган далиллар билан унинг 
шубхдларини таркдтиб юборишга хдракат к,илиш зарур.
Боланинг касаллиги бутун оила учун кунгилсизлик 

Download 6,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish