Умумий ва тиббий психология



Download 6,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/50
Sana29.03.2023
Hajmi6,04 Mb.
#922974
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   50
Bog'liq
Umumiy va tibbiy psixologiya (Y.Fayziyev, E.Eshboyev)

Такдослаш 
— ш ундай бир аклий операциядирки, бу 
операция айрим нарсалар уртасидаги ухшашликни ёки та-
www.ziyouz.com kutubxonasi


фовутни, тенглик ёки тенгсизлик борлигини, бир хиллик 
ёки царама-к^ршилик борлигини аникдашда иф одаланади. 
Амалий так^ослаш бир нарсани иккинчи нарсага со л и ш - 
тириб курилаётганда, масалан, бир крламни и кки н ч и кд- 
ламга, улчов чизгичини тахтага ва шу кабиларга соли ш ти - 
риб курилаётганда содир булади. Так^ослаш тасаввур кдли - 
наётган ёки к^линган нарсаларни бир-бирига ф и кр ан со- 
лиш тириб куриш йули билаи х,ал булади.
АНАЛИЗ ВА С И Н Т ЕЗ
Анализ (тахдил)—нарсани (буюмларни, хд ц исаларни, 
жараённи) таркибий элементларга, к^смларга ёки т а р к и ­
бий белгиларга булиш демакдир. Анализнинг к,исмларга, 
унинг элементларига булган муносабати аникданади. П си- 
хологияни урганиш вак,тимизда х,ар бир рух,ий ж ар аён н и
бир-бири билан так^ослабгина крлмасдан, балки, ш у би- 
лан бирга, анализ \ам крламиз. Укрш машгулоти вак,тида 
тафаккурнинг анализ к^лиш фаолияти катта урин тутади. 
Чунончи, савод ургатиш одагда нутк,ни анализ кдпиш дан: 
гапни сузларга, сузларни бугинларга, бугинларни товуш - 
ларга ажратишдан бошланади.
Синтез — анализнинг акси ёки тескариси булган та ф а к - 
кур жараёнидир. Бунда таркибий цисмлар ягона бир бутун- 
га бирлашади. Анализ ва синтез бир-бири билан чам барчас 
боглангандир, чунки фикр ж араёнининг айрим боск,ичла- 
рида биринчи уринга анализ ёки синтез чикдци. С и н т е з 
элементларнинг, нарса ва х,одисаларнинг к,исмларини бир 
бутун к,илиб кушишдан иборатдир, амалий анализ булгани 
сингари амалий синтез \ам булади.
«Тафаккур, — деб ёзган эди И. П. Павлов, — албатта 
ассоииациялардан, синтездан бошланади, сунгра с и н те з- 
нинг иши анализ билан куш илади. Анализ, бир то м он д ан , 
рецепторларимиз, периферик учларининг ан али заторли к 
к,обилиятига, иккинчи томондан эса, бош мия катта яри м
ш арлари н и н г пустила та к о м и л топувчи ва вок ,ел и кк а 
мувофик, булмаган нарсаларни вок,еликка мувофик, булган 
нарсалардан ажратиб турувчи тормозланиш жараёнига асос- 
ланади».
Абстракция — шундай би р ф икрлаш ж ар аён и д и р к и , 
бунда тафаккурда акс этилаётган бир ёки бир неча о б ъ е к т -
www.ziyouz.com kutubxonasi


л ар н и н г бирор белгиси (хусусияти, \аракати, х,олати, му- 
носабати) шу объект ёки объектлардан ф икран ажратиб 
олинади. Бу жараёнда объектдан ажратилган бир белгининг 
узи тафаккурнинг мустак,ил Объекти булиб крлади. Абст­
ракци я одатда анализ жараёиида ёки анализ натижасида 
содир булади. Абстракция умумлаштириш билан богликдир. 
Бунда предметдаги, хдцисадаги барча тасодифий, хусусий 
ва мух,им булмаган нарсаларга бардам берилади. Касаллик- 
ларга илмий жихдтдан таъриф бериш абстракцияга мисол 
була олади.

Download 6,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish