УўК: 65. 89 Кбк: 56. 12 А–82 Асаб тизимингиз саломат бўлсин



Download 1,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/53
Sana23.02.2022
Hajmi1,12 Mb.
#147889
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   53
Bog'liq
Asab tizimi

1.1. Асаб тизимининг тузилиши
Тасаввур қилинг, самолёт салонида ўтирибсиз. У эса 
қўниш учун шаҳар узра шунчалик пастлаб учиб бор-
моқдаки, ойнадан турар жой мавзеларини, унда гуж-гуж 
бўлиб турган кўп қаватли уйларни бемалол кўришингиз 
мумкин. Энди эса самолёт қаноти остидан аста сузиб 
ўтаётган ўша уйлардаги ҳар бир хонадонда компьютер 
борлигини ҳам тасаввур қилинг. Ва албатта, ҳар бир 
компьютер нафақат шаҳардаги, балки бутун дунёдаги 
бошқа исталган компьютер билан мулоқотга кириша 
олади. Бинобарин, ҳар бир асаб ҳужайраси ҳам бутун 
бошли компьютер. Тасаввурингизга бир вақтнинг ўзида 
қанча компьютерни сиғдира олсангиз, уларнинг барча-
си жамлашиб, асаб тизимимизнинг энг содда нусхаси-
ни ташкил қилади. Бу тизимда асосийси компьютер – 
ҳужайранинг ўзи эмас, балки унинг ахборот узатиш ва 
қабул қилиш қобилиятидир.
Бир компьютердан бошқасига ахборотни икки хил 
усулда узатиш мумкин: махсус шнур ёрдамида компью-
терларни ўзаро бириктириш (асаб ҳужайраларида бу 
анатомик бириктириш) ёки Интернет ёрдамида (асаб 
ҳужайраларининг функционал алоқаси). Нейрон (асаб 
ҳужайраси шундай номланади) фақат шунинг учун 
яратилган. У ахборотларни қабул қилиб, муқаррар ра-
вишда кейингиларга узатади.
БИРИНЧИ БОБ
АСАБ ТИЗИМИ БЕТАКРОР
ТАБИИЙ КОМПЬЮТЕР СИФАТИДА


Асаб тизимингиз саломат бўлсин
8
Агар компьютер билан ўхшашликни давом эттирсак, 
тез орада жиддий фарқни ҳам англаб оласиз – бу ўз-
ўзи дан тушунарли, компьютер одам организмида мав-
жуд мукаммал ва ноёб тизимга ўхшаш содда қурилма, 
холос. Электр токини узиб қўйсангиз, компьютер мони-
тори ўчиб қолади. Табиий компьютерда эса биологик 
электр қувватидан ташқари ахборот узатишнинг бошқа 
йўли ҳам бор – кимёвий моддалар ёрдамида – медиа-
торлар, нейропептидлар.
Айтиш жоизки, нейрон жуда ҳайратомуз тузилишга 
эга: унда ҳар бир компьютерда бўлгани каби корпус 
– тана бор. Аммо нейрон буниси билан машҳур эмас, 
ундаги асосий нарса унинг шохчалари ҳисобланади. 
Бутун нейрон нимаси биландир шохлари тарвақайла-
ган дарахтни эслатади. Дарахтларда шохлар новда-
лардан ҳосил бўлса, нейронда калта шохчалар бўлиб, 
улар дендритлар деб аталади. Дарахтда тана бўлса, 
нейронда узун шохча – аксон бор. Асаб ҳужайрала-
ри бирикадиган жой эса синапс. Агар иккита компью-
тер шнур ёрдамида уланса, у ҳолда компьютер билан 
шнурнинг контакти асаб тизимидаги синапснинг айнан 
ўзи бўлади.
Энди эса жуда ажойиб хушхабар! Асаб тизими – ўзи-
ни ўзи дастурловчи компьютер! Бу, масалан, шахсан 
сиз учун нимани англатиши мумкин? Унда қулоқ солинг: 
машқлар ва кўп марталик такрорлашлар йўли билан, 
ҳурматли китобхон, хоҳлаган нарсани ўргана оласиз! 
Агар хоҳиш бўлса, албатта. Циркдаги айиқлар ҳам шун-
чаки бизни хурсанд қилиш учунгина конкида учмайди, 
биз учун ўзига хос сабоқ бу! Айиқларки нимагадир ўр-
гана олса, биз одаммиз-ку, ахир?! Буларнинг барчаси 
асаб ҳужайраларининг янги шохчалар ўстириб, уни 
керакли асаб ҳужайралари билан бириктира олиш қо-
билияти шарофати билан. Керакми, марҳамат, муаммо 
йўқ, нейрон ҳужайра янги дендрит шохчалар ўстириш-


Асаб тизимингиз саломат бўлсин
9
га астойдил киришади! Керакмасми – бу ҳам муаммо 
эмас, кераксизлари ғойиб бўлади.
Қанча кўп ўқисангиз ва янги нарсаларни эслаб қолиш-
га ҳаракат қилсангиз, миянгиз ҳам ўз нав қиронлигини 
шунча узоқ сақлаб туради, хотирангиз шунча яхши, 
фикрларингиз шунча тиниқ бўлади. Каллани ишлатиш 
фойдали! Айтганча, беҳазил – кексаликда ақл ўтмасла-
шишига қарши энг ишончли воситалардан бири шу!
Янги шохчалар ва синапсларнинг пайдо бўлиши ва 
аввал мавжуд бўлганларнинг қисман парчаланиши асо-
сида бузилган функцияларни ўрганиш, мослаштириш
ўрнини тўлдириш ёки тиклаш ётади.
Нейрон танаси ва шохчалари ҳатто рангига кўра ҳам 
фарқланади: асаб ҳужайраси таналари кўп бўлган жой 
кулранг тусда, шохчалар тўпланиб қолган ер оқ рангда 
бўлади. Ўзаро бириккан шохчалар – асаб, нейрон тана-
лари тўплами эса – асаб тугунлари. Асаб тугуни ана-
томияга оид тушунча. Агар бир нечта нейрон айни бир
функцияни бажарса – бу асаб маркази. 
Асаб тизими қандай ишлашини тушуниш учун яна ми-
солга мурожаат қиламиз. Бу ҳол ҳар биримизнинг ҳаёти-
мизда барибир учрайди: эҳтиётсизлик ё тажрибасизлик 
туфайли билмасдан қандайдир иссиқ нарсани ушлаб 
оламиз. Эслаб кўринг, нима бўлганини англаб улгурма-
сингиздан қўлнинг ўзи орқага тортилади. Мана шу энг 
содда рефлекс бўлади. Асаб тизими сизнинг ўй-фикрин-
гиз иштирокисиз, ўз-ўзидан амалга оширадиган иши эса 

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish