У збеки стон респ убликаси о лий ва урта махсус таълим вазирлиги



Download 6,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/181
Sana06.07.2022
Hajmi6,22 Mb.
#749501
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   181
Bog'liq
Маркетинг асослари. Ғуломов С.С

Бартер, бартер келишуви (barter) 
— пулсиз бевосита махсулот 
айрбошлаш. Купрок; ривожланмаган махсулот муносабатлари даври 
учун хос булган келишув. Хозирги замон бартер келиш увининг аник, 
ш акллари — валютасиз айрбошлаш, 
компенсацияли келишувлар, 
турли хил 
клиринглар.
Бартер х,озирги шароитда ах,олини истеъмол 
моллари билан таъминлаш да м>х,им а^амиятга эга булмокда.
Бартер битими 
— келишувга биноан мувозанатли, лекин пулсиз 
мах,сулот айрбошлаш \ак,илаги шартнома. Бартер битими таш ки сав- 
дода купрок, кулланилади. Кейинги йилларда мамлакат ичида \ам д а 
корхоналар уртасида кенг таркалди. Бартер битимига биноан келиш - 
ган томонлар, уз мах,сулотларини маълум нархда ба^олайдилар. Бу 
нарх айрбош лаш н и нг тенг булиш ини, бож сарф -хараж атларини 
х,исобга олади. Тенг баробарлик, ма\сулотларни жах,он бозори нарх- 
ларига кура айрбошлаш оркали таъминланади. Бир томон иккинчи- 
сига карздор булиб колса, у уз карзини валюта билан эмас, балки 
ма\сулотлар билан узади. Валюта так,чил булса ёки унга иш онч кам 
булса, бартер битими кулланилади. Бундай бигимга асосан савдо 
кил ганда валюта талаб «.илинмайди, бир вак,тнинг узида 
экспорт
ва 
импорт
муомалалари амалга ошади, улар юзасидан \и соб -китоб дар- 
\о л кечиктирилмай утказилади. Бартер битимлари икки томонлама 
ёки куп томонлама булиши мумкин.
Бизнес (business) 
— даромад келтирадиган ёки бош ка наф бера- 
диган хужалик фаолияти еки со\ибкорлик-тиж орат ишлари билан 
шутулланиш, пул топиш максалида бирор иш билан банд булиш.
230


Бизнес ма\сулот ишлаб чик,ариш ва уни сотиш , хизмат курсатиш, 
транспорт ва бошк,а со^алардаги фаолиятидир. Бизнес хужалик юри- 
тиш куламига к,араб йирик, урта ва майда турларга булинади. Й ирик 
бизнесга асосан ишлаб чик,аришда 500 дан ортик, киши банд булган, 
урта бизнесга 20—500 киш и банд булган корхона (фирма)лар, майда 
бизнесга 10—20 ва ундан кам киш и ишлайдиган корхоналар киради. 
Й ирик ва урта бизнесга асосан йирик ишлаб чикариш , куп сонли 
махрулотлар чик,арадиган, механизациялаш ган ва автоматлаштирил- 
ган сохдпар киради. М айда бизнес копилок, хужалиги, а\олига хизмат 
курсатиш сохдларида кенг тарк,алган. Майда бизнес ш ароитга тез 
мослашувчанлиги билан ажралиб туради, чунки унинг фаолияти 
катта маблаг талаб кил май ли ва кичик маблагни тез топиш мумкин. 
Майда бизнес самарали булганидан кенг таркалади, айник,са, йи ­
рик бизнес учун кулай булмаган со^аларда авж олади.
Бозор (market) 
— сотувчи билан харидор уртасида ма\сулотни 
пулга айрбошлаш муносабати; махрулотлар билан олди-сотди муно- 
сабатлари, махрулот ишлаб чикариш , м а\сулот айрбошлаш ва пул 
муомаласи к,онунларига биноан амалга оширилади. Бозорда икхи 
жараён амалга ошади: бири ма^сулотларни сотиш, бунда махрулот 
пулга алмашади. Айрбошлаш ихтиёрий ва эркин ш аклланган нарх- 
ларда олиб борилади. Айрбошлаш объектининг моддий шакл ж и \а- 
тидан олганда истеъмол ма\сулотлари ва хизматлар, ишлаб 
ч и к а ­
риш воситалари, инвестиция, к,иммагбах,о к,огозлар, илмий гоялар, 
техникавий ишланмалар ва ме.\иат (иш кучи) бозорлари мавжуд. 
Айрбошлаш мик,ёеи жих,атидан ма^аллий, худудий, миллий ва жа- 
х>он бозори, ички ва ташки бозорларга ажратилади.

Download 6,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish