У збек и с то н рес п у бл и к а с и олий ва у рта м ахсус таъ л и м вази рли ги тошкент Молия института



Download 7,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/51
Sana23.07.2022
Hajmi7,41 Mb.
#840272
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   51
Bog'liq
Бюджет-солиқ сиёсати яхлитлиги

у
™111
 
Даври иктисодиётидаги 
давлатларнинг купчилигида молия бозорлари заиф ривожланган хамда 
Марказий банкларнинг мустакиллиги етарли даражада таъминланмаган. 
Ушбу омилларнинг барчаси пировард натижада, Марказий банкларга 
самарали пул-кредит сиёсатини амалга ошириш имконини бермайди.
Фикримизча, макроиктисодиёт, пул назарияси, молия бозорлари, пул- 
кредит сиёсати, 
шу 
жумладан, 
пул-кредит сиёсатининг 
воситапари 
тугрисидаги етакчи назарияларнинг мазмуни ва мохиятини атрофлича 
урганмасдан, илмий асосланган, пухта ва аник пул-кредит сиёсатининг 
асосий йуналишларини ишлаб чикиш, колаверса, унинг тактикаси ва 
стратегиясини аник белгилаб олиш мумкин эмас. Монетар воситалардан 
фойдаланиш 
амалиётини 
ривожлантириш 
етакчи 
пул-кредит 
концепцияларининг 
асосий 
назарий 
хулосалари 
ва 
коидаларидан 
фойдаланган 
холда 
амалга 
оширилади. 
Шунингдек, 
пул-кредит 
концепцияларининг хилма-хил йуналишлари мавжуд булиб, улар ичида 
монетаризм ва кейнсчилик асосий назарий оким хисобланади.
Кейнсчилик концепцияси, асосан, XX асрнинг 30-йилларида яхлит 
гоявий оким сифатида тулик шаклланди. Унинг асосчиси - Буюк


Британиялик таникли иктисодчи Жон Мейнард Кейнс эди. Шунингдек, 
Кейнс ва унинг тарафдорларининг карашлари XX асрнинг 70-йилларигача 
кенг таркалган ва машхур назария булиб кдлди.
Ж. М. Кейнс пул айланиш тезлигининг доимийлиги тугрисидаги 
классик ёндашувдан воз кечиб, асосий эътиборни фоиз ставкасининг 
таъсирига каратган холда, пулга булган талаб назариясини ишлаб чикди. 
Кейнс ишлаб 
чиккан 
пулга булган талаб назарияси «ликвидликка ихлос 
куйиш» назарияси номини олди. Ушбу назария хам нима учун одамлар 
кулларида пулни саклайдилар? деган масалани хам куриб чикди. Бирок, 
Кейнс узидан олдинги иктисодчилардан фаркли уларок, одамларнинг 
кулларида накд пулни ушлаб туриш сабаблари сифатида куйидаги уч омилни 
ажратиб курсатди:
1 ) битимлар омили;
2) эхтиёткорлик омили;
3) чайков омили.
Умуман, Кейнс тадкикотларида фоиз ставкасининг усиши билан пулга 
булган талаб пасаяди, деган хулоса илгари сурилади. Кейнс назарияларида 
пулга булган талаб, услубий жихатдан, уларни ишлаб чикаришнинг «эндоген 
омили» сифатида карашга асосланган. Кейнс, пулга булган талаб нафакат 
даромадгас, балки фоиз ставкасига хам боглик деган хулосага келган. 
Шунингдек, Ж. М. Кейнс марказий банклар томонидан пул массасини тула 
назорат килиш имконияти мавжудлилига ишониб, шу боисдан хам Марказий 
банклар банк захираларини назорат килиш йули билан банк депозитларини 
ю зага келиш жараёнини хам назорат кила олади, деган хулосага келди. Бу эса 
унинг Фишер томонидан илгари сурилган пулга булган талабга фоиз 
ставкаси хеч кандай таъсир килмайди деган, пулга булган талаб 
тенгламасидан кескин фарк килади. Фоиз ставкасининг усиши одамларнинг 
кулларида реал пул колдикларини камрок. ушлашга ундайди. Уз навбатида, 
пулнинг айланиш тезлиги катта булади.


Маълумки, пул-кредит сиёсати назариясида марказий уринни фоиз 
ставкаси пулга булган талабга таъсир этадими? Агар таъсир этса, кай 
даражада?, масаласи эгаллайди.
Фоиз ставкаси ва пулга булган талаб уртасидаги богликдик 
тугрисидаги 
энг 
биринчи 
тадкикотлардан 
бири, 
АКД1 
статистик 
маълумотлари асосида Жеймс Тобин томонидан амалга оширилган. У бошка 
пул колдикларини транзакцион пул колдикларидан ажратиб, уларни 
фойдаланилмайдиган 
пул 
колдикдари 
деб 
атаб, 
транзакцион 
пул 
колдикларини 
даромадга 
пропорционал, 
фойдаланилмайдиган 
пул 
колдаклари эса фоиз ставкаси билан боглик, деб хисоблади. Сунгра Ж . Тобин 
1922-1941 йилларда фойдаланилмайдиган пул колдикларининг фоиз ставкаси 
билан узаро боглшушгини текшириб курди ва тадкикотлар натижасида у 
пулга булган талаб фоиз ставкасининг узгаришига боглик, деган хулосага 
келди»46. “Уша даврда Дэвид Лейдер, Карл Брюннер, Аллен М ельцер каби 
олимлар томонидан пулга булган талаб тугрисидаги кушимча эмперик 
тадкикотлар хам Ж. Тобиннинг ушбу кашфиётини тасдикдайди”47.
Тадкикотлардан маълумки, АКД1 иктисодиётида 1963 йилда пул 
массаси 8,5 фоизга ва 1983 йилда 16,2 фоизга усган булса, ушбу йилларда 
фоиз ставкаси мос х,олда 3,5 ва 8,5 фоизни ташкил этган. Бирок, 2000 йилга 
келиб, инфляция суръати (3,4 фоиз), пул массасининг усиши (6,5 фоиз) ва 
фоиз ставкаси (6,0 фоиз) анча баркарорлашди (диаграммага каранг). Агар, 
диаграмммадаги тенденцияга назар ташласак, фоиз ставкаси кж ори булган 
шароитда пул массасининг усиш суръати пасайганлигини ва аксинча, фоиз 
ставкасининг пасайиши билан пул массаси усишининг гувохи буламиз48.
46 Ф. Мишкин «Экономическая теория денег, банковского дела и финансовых ры нков» Учебное 
пособие для студентов вузов. Аспект пресс. Москва. 1999 г. -стр570.
47 Каранг: Meltzer А Н. ТЬе Demand for Money: The Evidence from Times Seriyes // Journal of 
Political Economy (1963) №71 P.219-246; Brunner, M eltzer A.H Predisting V elocity: Implication for 
Theory and P o licy // Journal o f Finance(1963) №18. P. 319-354.
48 ХВФ материал лари асосида муаллифнинг хясоб-китоблари-intemational Financial Statistics (IFS) 
Yearbook Vol. XIVI 1993. and IFS. Volume LIV, Number 7 julv 2001.


Vol.XLVI 1993. and IFS Volume LIV. N um ber 7 juny 2001.
М. Фридменнинг «пул коидаси»га мувофик, давлат хар доим 
муомаладаги пул массасининг асосланган усиишни куллаб-кувватлаши 
керак. Шунингдек, М.Фридменнинг ушбу коидаси муомаладаги пул 
массасининг катъий назорат остида йиллик 3-5 фоиз атрофида усишини 
назарда тутади. Пул массасининг ушбу микдорларда усиши иктисодиётда 
иктисодий фаолликни кучайтиради. Пул таклифининг усиши йилига 3-5 
фоиздан юкори булса, унда инфляция уса бошлайди, агар, иктисодиётда пул 
таклифининг усиши 3-5 фоиздан кам булса, ЯММнинг усиш суръати пасая 
бошлайди49.
Узбекистонда банк тизими шаклланиши ва ривожланиш боскичлари 
тадкик 
килиниб, унинг турт боскичдан иборат эканлиги асослаб берилган. 
Дастлабки боскич 1991-1994 йилларни уз ичига олиб, икки боскичли банк 
тизими юзага келди, банк тизимининг хукукий асослари яратилди. Миллий 
валюта муомалага киритилиши билан иккинчи боскич бошланди ва у 1996 
йилгача булган даврни уз ичига олди. Узбекистон Республикасининг 
«Узбекистон Республикаси Марказий банки тугрисида»ги хамда «Банклар ва 
банк фаолияти тугрисида»ги 
Конунларнинг кабул 
килиниши ушбу 
боскичнинг мухим вокеалари эди.
49 К аранг Экономическая теория. Учебное пособие для студентов вузов Под ред., Проф., 
В.Д Камаева, Москва ИМПЭ, 1999 г, стр. 345.


Учинчи 
боскич 
1997-2000 йилларни уз ичига олади. 
Бунда 
акциядорлик тижорат банклари фаолиятини такомиллаштириш, хусусий 
тижорат 
банклари 
очишни 
рагбатлантириш, 
банкларда 
корпаратив 
бошкаришни такомиллаштириш каби мухим масалаларга жиддий эътибор 
каратилди. Шунингдек, ушбу боскичда Марказий банкнинг пул-кредит 
сиёсати рестрикцион характерга эга булди ва айнан мана шу сиёсат 
мамлакатда 
макроиктисодий 
баркарорликка 
эришишга, 
инфляция 
суръатларини кескин пасайтиришга имкон берди.
Кейинги туртинчи боскич 2001-2005 йилларни камраб олади. Ушбу 
боскичда 
тижорат 
банкларини 
хусусийлаштириш 
жараёнини 
чукурлаштириш, 
уларнинг 
инвестицион 
жараёнлардаги 
иштирокини 
кенгайтириш, кичик ва урта бизнес корхоналарини кредитлаштиришни 
кучайтириш, миллий валюта бозорини эркинлаштириш масалаларига асосий 
эътибор каратилди.
Монетар воситалардан фойдаланиш амалиётини тахдил килиш 
натижалари 
шуни 
курсатадики, 
пул-кредит 
сиёсатининг 
бевосита 
инструментларига - фоиз ставкаларини чегарапаш, хар бир банк учун кредит 
лимитини белгилаш, ликвидликнинг норматив коэффициента, максадли 
кредитлар, хар бир банк учун кайта хисобга олиш меъёрларини белгилаш 
кабилар 
киради. 
Билвосита 
инструментларига 
эса-очик 
бозордаги 
операциялар, хисоб ставкаси сиёсати (дисконт сиёсати) ва мажбурий 
резервлар меъёрини узгартириш кабилар киради.
Маълумки, XX асрнинг 70-йиллари бошлари ва 80-йилларининг 
охирига кадар ривожланган купчилик мамлакатларнинг Марказий банклари 
пул-кредит сиёсатининг бевосита инетрументларидан секин-аста воз кечиб, 
билвосита инструментларига ута бошлади50. Билвосита инструментлардан 
фаол тарзда фойдаланиш банклар томонидан ноконуний операцияларни 
амалга оширишлишини кучайтиришга сабаб булди.
50 Каранг Occasional paper 126. The Adortion o f indirect instruments o f Monetary Policy. IMF, 
\Wachington DC, gime 1995. P. 17.


Таъкидлаш 
жоизки, 
пул-кредит 
сиёсатининг 
билвосита 
инструментларига утиш факат иктисодиётнинг 
очиклиги 
ва жорий 
операциялар буйича миллий валютанинг тула конвертациясига эришилган 
хамда бозор тулик, эркинлашган такдирдагина янада катга самара беради. 
Бундай шароитда уз-узидан бевосита инструментларнинг самараси ва 
ахдмияти пасаяди.
Миллий валютамиз - "сум"нинг муомапага киритилиши билан 
Марказий банк мустакил пул-кредит сиёсатини юритиш имкониятига эга 
булди. Бунда пул-кредит сиёсати, биринчи навбатда, макроиктисодий 
баркарорликни 
таъминлашга, 
инфляция 
даражасини 
пасайтиришга, 
иктисодиётнинг таянч тармокларини куллаб-кувватлашга ва шу оркали 
иктисодий усишни таъминлашга йуналтирилди. Амалга оширилган чора- 
тадбирлар натижасида инфляциянинг уртача ойлик даражаси 1994 йиддаги 
30 фоиздан 2002 йилда 1,6 фоизгача кискарди. Натижада, банк фоиз 
ставкаларининг пасайиши учун шарт-шароит яратилди, бу эса, уз навбатида, 
жамгарма ва узок муддатли кредитлаш жараёнларини рагбатлантирди.
Таъкидлаш жоизки, 1992-1994 йилларда Узбекистонда истеъмол 
нархларининг усиши Уртача 1000 фоизни ташкил этиб, бу курсаткич, 
айникса, 1994 йили Уз чУккисига чикди. Шу йили инфляция даражаси 1282 
фоизни ташкил этди, бу эса иктисод фапида гиперинфляция, яъни 
жиловланмаган инфляция хисобланади (диаграммага каранг).


12-диаграмма
У збекистонда 1993-2002 йилларда ойлик ин ф ляци я дараж аси
динам икаси

Download 7,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish