У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


bet9/193
Sana26.02.2022
Hajmi
#473026
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429 (1)

М атематика укитиш нинг амалий 
максади 
уз 
олдига
Куйидаги вазифаларни куяди:
a) М атематика курсида олинган назарий билимларни кундалик 
хаётда учрайдиган элементар масалаларни ечиш га татбик кила 
олишга ургатиш.
Бунда асосан укувчиларда:
эгаллаган 
назарий 
билимларини 
бевосита 
ва билвосита 
кундалик амалиётга боглай олиш куникма ва малакаларини 
шакллантириш;
уларда турли сонлар ва математик ифодалар устида арифметик 
амаллар эгаллаган билим, малака ва куникмаларини мустахкамлаш 
учун махсус тузилган амалий масалаларни еча олиш га ургатиш ва 
X-к.
b
) М атематикани укитишда таълим воситаларидан тугри ва 
}финли фойдалана олиш малакаларини шакллантириш.
Бунда математика дарсларида таълим воситалари хисобланган 
техника воситаларидан, кургазмали куроллар, жадваллар, схемалар 
ва хисоблаш воситаларидан укувчиларнинг тугри ва уринли 
фойдалана олиш малакаларини таркиб топтириш назарда тутилади.
c) Укувчиларни мустакил равишда математик билимларни 
эгаллашга ургатиш.
Бунда асосан укувчиларни укув дарсликларидан ва илмий- 
оммабоп математик китоблардан, замонавий ахборот технология- 
ларидан мустакил таълим олиш малакаларини шакллантириш 
назарда тутилади.
20


d) 
Укувчиларда 
математик 
таълим 
жараёнини 
система 
сифатида тасаввур этншни шакллантириш.
Таълим-тарбияда 
синергетиканинг 
мажмуа 
ёндашув 
тамойили дан ва куйилган максадцан келиб чикиб, жуда куп 
мажмуаларни аниклаш мумкин. Чунончи, бутун узлуксиз расмий 
таълим-тарбия тизимига мажмуа сифатида к ар ат зарурлиги 
асослаб берилган[25]. Шу билан бир каторда узлуксиз таълим- 
тарбия жараёнининг хдр бир боскичини алохида мажму сифатида 
курса хам булади. Укитувчининг бутун фаолиятини, уни алохида 
дарсларга тайёргарлик куриш жараёнини, даре утишини ва хока­
зо ларни алохида-алохида мажмуалар сифатида урганса хам булади.
Ш у ерда узлуксиз расмий таълим-тарбия жараёнини ва унинг 
ало*ида 
боскичларининг 
асосини, 
шунингдек, 
укитувчи 
ва 
педагоглар фаолиятининг хар бир максадини амалга ошириш 
жойини нима деса булади? деган савол пайдо булиши табиий. Бу 
бутун 
таълим-тарбия 
сохдеининг 
биринчи 
тишти 

даре 
х,исобланади.
Даре - таълимнинг асосий ташкилий шакли, у муайян мик- 
дордаги доимий укувчилар таркиби билан катьий тартибда 
уюштириладиган ва аник максадга йуналтирилган дидактик тадбир.
Дарега мажмуи нуктаи назаридан ёндашадиган булсак, унда 
олдимизга курган максаддан келиб чиккан холда, бир дарснинг 
узида бир неча турдаги мажмуларни ажратса булади.
Даре расмий таълим-тарбия сохасининг бирламчи асоси, 
узлуксиз таълим-тарбия жараёнининг асосий ташкил этувчиси 
булиб, 
у 
укитувчи-педагогларнин г фаолият 
курсатиш жойи 
Хисобланади. Уни амалга ошиши учун, аввало, укувчи ёки 
талабалар булиши шарт. Бу дарснинг биринчи таркибий кисмидир.
Дарсни олиб бориш учун укитувчи-педагог булиши шарт.Бу 
эса дарснинг иккинчи таркибий кисми хисобланади.
Ш унингдек, 
дарсни амалга ошириш учун синф хонаси ёки 
аудитория, унинг ичидаги жихозлар яъни техник воситалар зарур. 
Бу дарснинг учинчи таркибий кисми хисобланади. Укитишнинг 
техник воситалар и таркибига: аудитория ёки синф хонаси, ичидаги 
жихозлар - парта еки стол-стул, укитувчининг курсиси ва ишчи 
стол и, маъруза учун минбар, доска в а ахборот узатиш техникалари, 
ахборот узатиш техник воситалари таркибига эса: кодоскоп, 
эпидоскоп, 
монитор-компьютер, 
овоз 
узатиш 
техникаси 
ва 
бошкалар киради.
21


Э сл атм а. Баъзилар укитиш жараёнига ахборот техноло- 
гияларини куллашни педагогик технология демокдалар. Бу хато. 
Чунки 
ахборот технологиялар 
-
педагогик технологиянинг 
таркибий бир кисми холос.
Укитувчи-педагогларнинг даре ташкил этиш и учун укув режа, 
фан дастури, дарслик ва бошка бир катор меъёрий хужжатлар керак 
булиши хам бахс килинмайдиган хдкикат. Бу дарснинг туртинчи 
таркибий кисми хисобланади. Хдр кандай таълимий жараён даре 
булиб хисобланиши, у сухбат ёки оддийгина мул окот булиб 
колмаслиги учун укитувчи лар педагогик усул ва услублар билан 
куролланган булишлари шарт. Бу даре деган бир бутунликнинг 
ажралмас бешинчи таркибий кисми хисобланади (1-чизмага 
каранг).
1-чизма. (Даре маж муи)
Э слатм а. Маълумки, инсон муаяйн максадга эришиши учун 
бир катор усуллардан фойдаланади. Анъанавий дидактика в а 
методикада улар «Таълим усуллари» «Таълим методлари» деб 
юритилмокда. 
«Метод» тушунчаси 
халкаро тушунча булиб, 
меъёрий хужжатларда хамда педагоглар жамоатчилиги томонидан 
кенг кулланилгани учун ушбу укув-методик кулланмада хам 
«метод» ва «усул» тушунчалари и бир маънода кул-панилди.Услуб
22


,чеб максадга эришишда кулланиладиган тадбир ва чораларга 
айтилади.
Дарснинг навбатдаги таркибий кисми - дарсда керак буладиган 
меъёрий хужжатлар. Уларга мутасадди ташкилотларда тасдик- 
ланган намунавий дастур, ишчи дастур, укув режаси, таквим режа, 
дарслик, укув-методик кулланмалар, маърузанинг матни ёки даре 
лойихдеи ва бошка дидактик материаллар киради. Буларнинг 
хаммаси дидактика тамойилларига асосан тузилган булиб, узаро 
бир-бирига мос тушиши шарт. Узок хорижий мамлакатларнинг 
хаммасида буларни бир суз билан куруюклуюм дейилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish