кУвватдаги
интилиш хаки кий мухаббатни ташкил килади.
Бир одамда бошкасига кучли интилиш булса-ю, у интилаётган
одамда унга нисбатан интилиш йук ёки суст дейлик, бу мухаббат
була олмайди. Бу бир одамнинг бошкасига булган ошиклиги, холос.
Мухаббатнинг хакикийлигини аниклаш учун, интилишларнинг
тургунлигини хам аниклаш зарур. Улар хар кандай кучли булган
такдирда хам вактинчалик булиши мумкин. Бу интилишлар
вактинча булса, канча вакт давом этади? деган ва хоказо саволларга
жавоб топишлик лозим. Куриб турганимиздек, бу осон эм ас экан.
Осон эмас, аммо маълум усуллар ёрдамида аникласа булади.
Муайян нарса ёки ходисанинг хаки кий мажму эканини аниклаш
учун, мажмуни ташкил килувчи кисмларидан бирининг хусу-
сиятини узгартириб к>фиш керак. М ажмулар назарияси (теория
систем) буйича, мажмуни таш кил килувчи кисмларидан
бирининг хусусияги узгарса, бошка кисмларининг хамда бутун
мажмунинг хусусияти хам конуний равишда узгариш га учраса,
уни фукционал алокадорлик дейилади.
Мажмулар замон ва
маконда мавжуд булиб, вакт утиши ёки макон узгариши билан
256
мажмунинг баъзи бир хусусиятлари хдм узгаради. Мажмуларнинг
хар бири факат узига хос хусусиятларга эга булиб, бир-биридан шу
хусусиятлар йигиндиси билан ажралиб туради. Мажмунинг
хусусияти факат бошка мажмулар билан ал окал ар да намоён
булади. Алокадорлик деб, мажму хусусиятини пайдо килувчи
узвийликка айтилади. Богликлик эса, факат уларнинг намоён
булишидир.
Х,ар
кандай
богликлик
замирида
алокад орлик
ётавермайди. Янги хусусиятни яратувчи алокадорлик функция
дейилади. Функциялар оркали мажмулар холати аникланади.
Мажму холатининг кетма-кет намоён булиши жараён дейилади.
Мажмулар диалектик мантик илмига асосланади.
Мажму, у ни ташкил килувчи кисмлар факат уз погонасидаги,
яъни мажму ичидаги мажмучалар орасидаги алокадорликларда
намоён булади. Бир мажмуни ташкил килувчи кисмларнинг хар
бири уз погонасидаги мажму кисмлари билан баробар бошка
погонадаги мажму кисмлари билан алокадорликда булса, у бир
вактнинг узида, узининг мажмуси билан бир каторда, бошка
мажмуни ташкил килишда иштирок этган булади. Чунки, хар
кандай
мажму
асосини
алокадорлик
ташкил
килади.
Алокадорликлар нарса ва ходисаларнинг табиий тадрижидан келиб
чикиб, киши ихтиёридан ташкарида мавжуддир.
Субъектив, яъни инсон хохиш-истаги натижасида келиб чиккан
ва киши тасаввурида намоён буладиган алокадорликлар хам
мавжуд. Бундай
алокадорликлар антропоген алокадорликлар
дейилиб, уларга асосланиб шаклланган мажму субъектив булади.
Субъектив алокадорликлар объектив конуниятлардан келиб чикиб,
жараён тадрижининг ички заруриятидан пайдо килинган булса,
улар амалиётда хаки кий мажмуга айланади. Х,аР кандай оддий
машина ва иморатдан тортиб мураккаб харакатларни бажарувчи
робот ва космик кемалар хам бунга мисол була олади. Аксинча,
субъектив алокадорликлар асосида яратилган нарса ва ходисалар
объектив конуниятларга зид холда
шаклланган булса, улар
амалиётда у3 тасдигини топа олмай, инсон тафаккурида хаёлий
нарса ёки ходиса булиб колаверади. У ни мажбурий равишда амалга
оширилса, у муваффакиятсизликка учрайди. Бунга, битганда кулаб
туш ган иншоот ёки хаёлий го ял ар га асосланган, амалда нураб
кстган коммунизм жамияти мисол була олади.
Х,ар бир ишда мажмулар назариясидан келиб чикиш,
биринчидан, ишни бир неча ун баробар осонлаштиради, баъзи
25 7
Do'stlaringiz bilan baham: |