У з б е к а д а б и ё т и д у р д о н а л а р и у т к и р о ш и м о в



Download 302,46 Kb.
Pdf ko'rish
bet14/71
Sana23.06.2022
Hajmi302,46 Kb.
#693841
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   71
Bog'liq
Ikki karra ikki besh (qissa) [@e kutubxona]

c o f
 
куймайди.
— Турсунбой акам энамдан сураб крлса-чи? — де­
дим тунгиллаб.
— Сурамайди! — Раис бува мамнун жилмайди. — 
Бу ёгини Ойсара янгангнинг узи тинчитади. Турсун- 
бойни шунакднги бурайдики, хеч кимга 
o f h
3
очмай- 
диган кдлиб куяди. Сен бир-икки ой жим юрсанг бас. 
Тушундингми?
Индамай бурилиб кетаётган эдим. Раис бува чакд- 
риб колди:
— Шошма, ув! Х,али Шоди билан даре кдламан 
деган эдинг-ку! Утир!
У машинага чак^он миниб, унг эшикни очди.
— Мин, — деди мехри товланиб. Анчагача жим 
кетдик. Ушшайиб утирганимдан хавотирга тушди, ше­
килли, идора ёнидан утаётганимизда тусатдан гапириб 
колди. — Сен маладес боласан, тутхур! Хов бирда пат- 
пат олиб бераман дегандим. Мен бир сузли одамман. 
Пайти келиб, албатта, олиб бераман. Унгача бир иш 
кдламиз. — У менга кдраб, куз кдсиб куйди. — Журанг, 
Кушо Тошкентга бормаса, мен хам институтга кирмай- 
ман, деяпти. Иккалангни битта институтга жойлаб куяман. 
Тошкентда бизнинг журалар куп, билдингми? Бу ётидан 
хотиржам булавер, тутхур. Институтга кирдинг хисоб!
58


САККИЗИНЧИ БОБ
„КАМПИР КОНУНИ“
Адабиёт ёзма-огзакисидан-ку, амаллаб утиб олдим. 
Жудаям „беш“ булмаса хам уч-уч ярим дегандек. Пекин 
бу ёкда хали физика турибди. Энг ёмон курган фаним — 
физика! Адабиётни яхши куришимнинг хам, физикани 
ёмон куришимнинг х,ам сабаби бор. Адабиёт укдгув- 
чимиз — яхши одам. Бечоранинг тукдизта кдзи бор. 
Укдгувчимиз хар гал энди угил кураман, деб харакат 
кдлаверган, хотини пайдар-пай к,из тугаверган... Угли 
йукдиги учун хам адабиёт муаллимимиз билан кддрдон 
булиб кщганмиз: рахмим келади. Ут юлганимда Тулпо- 
римга икки боггинасини ортиб, уйига обориб ташлай- 
ман. Томоркдсидан жухори узса карашвораман. Еттинчи 
синфдан бу ёгига кузда хар куни атайлаб эшигининг 
олдидан утаман. Барибир кумир олиб келади-ку! Ризил- 
латиб ташиб бераман. Шунинг учунми, узим адабиётдан 
зурманми, хуллас, шу укдтувчим мени яхши куради. 
Жудаям „беш“ куймайди-ю (бешни Шодивойга куяди), 
Хар к,алай, мендан „турт“ни аямайди. Мана, давлат 
имтщонида хам ёзмадан „уч“, огзакидан „турт“ олдим.
Физика укдтувчимиз — ёмон! Усмон Кдличев деса 
боища малимлар у ёкда турсин, директоримизнинг узи 
хам типирчилаб к,олади. Усмон ака урушда булган: чап 
кули йук,. Пекин кули битта булсаям, бизларни шунак,а 
ушлайдики...
Усмон акадан „беш“ оладиганнинг боши унта. Хам- 
мани „икки“ билан сийлайди. Йук,, ошириб юбор- 
димов! Бултур синглим Жу бошк,а фанлардан „турт“ 
олса хам, худди шу Усмон ака „беш“ куйган. Чорак- 
ларига хам, йиллигига хам, хатто имтихонда хам.
Эсимда, эрта ёзда шу малим бизникига келган эди.
„Салимжон, жура, кдзингиздан малакали мутахас- 
сис чик,иши мумкин, политехника институтининг АСУ 
(()акультетига юборинг“, деганида дадам негадир узок, 
уйланиб к,олган. „Биламан, малим, нима к,илай, ме- 
нинг ортик,ча жамгармам йук,-да“, деб куя к,олган эди. 
Усмон ака, „Сиздак,а фронтовик одамдан шунак,а ran
59


чикса", деб яккаю ягона кулини жахд билан силтага- 
нида онам уртага тушган эди: „Кдз болага институтам 
ким куйибди, шахарга борса айнаб кетади“. Жу бечора 
ушанда роса йитлаганди.
Гап бундаям эмас... Жонажон уртогим Шодивойни 
бутун мактаб, хдтто районо х;ам олтин медалга тайёр- 
лаётган экан. Тук^изинчи синфдан шу — Усмон ака 
физикадан даре ута бошлади-ю, Шодивойнинг кун- 
далиги „уч“га тулиб кетди. Ушандан бери, айтиш- 
ларича, Раис бува малимимиз Усмон Кдличевни ёмон 
куриб крлганмиш. „Шу малимни пенсияга ч и кариб ку- 
тулмасам булмайди“ деганмиш. Ташн у ёгини билма- 
дим-у, шуниси аник,ки, журам олтин медаль ололмайди. 
Устига устак, эртага физикадан давлат имтщони топ- 
ширамиз.
...Имтщонга райондан, хатто областдан одамлар 
келади, дейишганди. Хеч ким келмади. Шодивойнинг 
фамилияси Алимов эмасми, Усмон ака, биринчи булиб 
журамни чакздэиб к,олди.
Ун йил укиб, биронта малимдан кУРКмайдиган 
Шодивой шу, Усмон акани курса, оёш к,алтирайдиган 
булиб колган. Хозир хам фамилиясини айтиб чакд- 
ришганини эшитмади. Хаммамиз йулакда типирчилаб 
турибмиз.
— Алимов! — кия очик, эшикдан Усмон аканинг 
зардали овози келди.
— Сени чакдряпти! — дедим секингина журамнинг 
бикднига туртиб.
Шодивой гарангсиб огзини каппа-каппа очди:
— А?
— Кир! — кдттикрок, бакдриб юбордим шекилли, 
кимдир елкамга мушт туширди.
— Секин-е!
— Куркиб кетяпман... — Шодивой кузимга шуна- 
канги илтижо билан термилдики, узим хам кушилишиб 
йиглаб юборай, дедим.
— Шпаргалкани чуз! — уртогимнинг калин ^илиб 
тугилган чучварадек кулогига шивирладим. (Шпаргал- 
каларнинг зури Шодивойда булади-да. Бош ка болалар
60


л ал ад а гайрат билан ишлаётганда журам уйига кириб 
олиб Байрат билан шпаргалка тайёрлаган: ^аммамиз 
учун.) — Деразанинг олдига утир. Билетингнинг номе- 
рини айтсанг, ошираман.
Шодивой ихчам кдлиб букланган к,огозни чунта- 
гидан олиб кул им га тущазди.
— Алимов! — кдя очик, эшикдан боягидан баттар 
)ардали овоз келди.
Шодивойнинг култигига кириб, судрагудек олиб 
бордим-да, эшикни каттарок, очиб, гарданига бир мушт 
туширган эдим, сузоотич букддек бошини елкаси ора- 
сига тортганча, туппа-тугри Усмон аканинг устига бос- 
тириб бора бошлади.
— Жиннимисан! — Усмон ака урнидан туриб кетди. 
Я гона кулини кутариб, калла куйишни мулжаллаб кела- 
стган Шодивойнинг пешанасига кафтини рупара кдлди.
Шодивой такда тухтаб к,олди.
— Билет ол! — деди Усмон ака Шодивойга шубха- 
лирок, кдраб.
Тезрок, синфхонанинг нариги томонига етиб борма- 
сам булмайди. Папканинг бандидан чангаллаганча йу- 
лакдан югуриб кетдим.
Имтихонни далада топширганимиз к,андок, яхши 
>ди-я! Бахо куйишда бригадиримиз Тулаш ака кумак- 
лашиб юборарди. Бир гектар уток, кдлганга — „беш“. 
Ярим гектарга — „уч“... Шу... Раис бувагаям ^айронман­
да! Давлат имтщони к,онуний булсин, унинчилар мак- 
габнинг узида синовдан утсин, камиссия келиб кщиши 
бор, дебди-да! Мана энди узининг углига жабр булди!
Имтщон булаётган синфхонанинг деразаси олдига 
сгиб олгунимча хали кднча бор! Аввал узундан-узок, 
йулакдан утишим керак. Кейин ховлига чик,аман. Ундан 
кейин мактаб орк,асига утаман.
\аллослаб чопиб боряпман-у, бир нарсани уйлай- 
ман. Мехнат дарсидан зури йук, экан-да, узи! Масалан, 
менга энг яхшиси — мехнат дарси! Малимлар нукул 
с а пол беравериб бошингни кртирмайди... Шунисигахур- 
сандманки, мехдат дарси бизда, айник,са, куп булади. 
(1)Ошк,а жойда к,анак,а, билмадим-у, бизда шунак,а.) Буза

Download 302,46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish