У з б е к а д а б и ё т и д у р д о н а л а р и у т к и р о ш и м о в


— К,-Канака... К,-канака к,-к,илиб



Download 302,46 Kb.
Pdf ko'rish
bet11/71
Sana23.06.2022
Hajmi302,46 Kb.
#693841
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   71
Bog'liq
Ikki karra ikki besh (qissa) [@e kutubxona]

— К,-Канака... К,-канака к,-к,илиб...
У сузини тугатолмайди. Рупарамизда бостирмадек 
узун-узун ок,иш бинолар, утлаб юрган ола-була сигир- 
лар пайдо булди.
42


...Бир ма^ал хушимга келсам, 
камма
ёк; крп-крронш. 
Негадир димогимга пичан хиди кирди. Бошимни ушлаб 
курдим: жойида. Оёгимни силаб курдим: бутун.
— Шоди! — дедим курк;а-писа.
Крронгилик ичидан ингичка овоз келди:
— Ха-а!
— Тирикмисан!
— Шунакд шекилли!
— Каёмка кегифлдик?
— Билмайман.
— У-у-ул! — дедим чузиб.
Рира-шира к.оронгиликка охири кузим куникди. 
Шунда пайкддимки, иккаламиз хам тирикмиз. Машина 
ичида угарибмиз.
— Эшикни оч! — „Эшшак“ — дегим келди-ю, Тулпо­
рим эшитиб кдлса хафа булишини уйладим. — Эшикни 
оч, ХУКИЗ!
Шодивой зтирган жойида мингиллади:
— Очолмаяпман.
— Кдттикрок, итар!
Полисам таъсир к,илди шекилли, аввал эшик гий- 
кдллади, кейин шитир-шитир овоз эшитилди. Шодивой 
омон-эсон ерга тушиб олди чоги, нимкрронгилик ора- 
сидан мингирлаган товуш келди:
— Тушавер, Кушо...
Кдзик,, унинг овози гилдирак тагидан эшитилгандек 
булди. Олдинги уриндик, суянчигини пастга босган эдим, 
кул им рулга тегиб кетди. Машина „бееп“ деб куйди. 
Крронгида галати эшитиларкан.
— Сигнал чалма, аккумлятори утириб кол ад и, — 
деди Шодивой негадир кув-кув йуталиб.
Э, аккумляторинг билан кушмозор бул! Узим эшик- 
ии тополмай гарангман-ку!
Эшикдан тушишим билан юзимга хас-хашак урилди. 
Кдцдимни ростламок,чи эдим, устимдан аллакдндай ошр 
юк босаётганини пайкддим. Димогимга чанг аралаш пи­
чан иси кирар, куриб колган уг-уланлар бурнимга тегиб 
икса ургим келарди.
43


— Кдёкдасан? — дедим бакдриб.
— Билмайман, — Шодивойни яна йутал тутди.
Охири аллак,андай хашак тарами орасида юргани-
мизга аьутим етди. Оёк,-кулимни баравар типирлатиб, 
узимга йул очганча, эмаклаб кетдим. Олд томонда нур 
куринди. Хайрият, ёрут дунёга чикдб олдим.
— Келавер, Шоди! — дедим узим йул топиб чикдан 
тешикка энгашиб.
Шу пайт кок, бошим устида рулдираган овоз эшитилди:
— Хов, жужахуроз! Нимага узингдан катта одамни 
майна кдласан?
Карасам, шундок, тепамда калта енгли куйлак, жин- 
си шим кийган, кора кузойнак так^ан киши икки кули- 
ни белита тираб турибди. Билагининг дар пайи чойнак- 
дек келади. Юз кддамча нарида, симтусщ ортида боя узи- 
миз кувиб утган сарриш „Волга“ кдйшайиброк, туриб 
крлган.
— Амаки... — дедим ялиниб. — Менмас...
Пичан тарами шитир-шитир кдлди. Шодивой корни 
ер супургудек булиб эмаклаб чикдб келди. Журамнинг 
афт-ангорига к,араб булмас, аъзои баданига хас-хашак 
ёпишган, икки кулогига салкам бир кулочдан пичан 
илашиб к,олган эди.
— Сенми шопир? — кора кузойнакли киши Шоди­
войнинг устига бостириб борди. — Нега одамни майна 
кдласан? „Запорожец“ни куриб куй демокчимисан?
Шодивой юмронкрзикдай тисарилиб тешикка к;ай- 
тиб кириб кетди. Секин бошини чик,ариб мурапади.
— Амаки... — деди-ю, кетма-кет олти марта акса 
урди. — Мен... Ап-шу! „Запорожец“ни... Ап-шу, тормози... 
Ап-шу... Тормози каекда булади, демок^шйдим, — у 
тапининг якунига яна бир марта акса уриб куйди.
IQopa кузойнакли киши инсофга келиш урнига бат- 
тар жадли чикдб кетди.
— Чик бу ёкка! — деди-да, бир чанг солиб, Шоди­
войни култигидан тортиб чикарди. Уртогим бечора худ­
ди кассобнинг калига тушган биккигина куёндек осил- 
ди-колди. Нукул питир-питир кдлади. Кдрасам, „Кора
44


кузойнак“нинг важохати ёмон. Крчиб к,олай десам, 
журамни кузим киймайди.
— Мен нима кдлдим? — деди Шодивой баттар ти- 
пирчилаб.
— Нима килди-им? — кузойнакли кишининг афти 
;итмдан кийшайиб кетди. — Сени куваман деб рессордан 
айрилдим. Тулаб бер машинани!
Худди шу пайт бостирмага ухшаш ок; бинодан бир 
киши отилиб чик^б биз томонга югуриб келаётганини 
курдим. Оёшда Раис бува кийиб юрадиганига ухшаш 
жигарранг этик, кулида паншаха! Паншахаси офтобда 
шунакднги ялтирайдики, к,орнингга санчилса борми, 
курагингдан тешиб читали. Худди кабобни сихга торт- 
гандек! Бакдриб юбордим.
— Крч, Шоди!
— К,аёкка? — к,ора кузойнакли киши бир кулида 
Шодивойни чангаллаб турганча иккинчи кули билан човут 
солиб менинг хам билагимдан ушлаб олди. Шунак,анги 
кисдики, суякларим к,исирлаб кетди. Уртогим бечора 
боядан бери типирчилаётгани бежиз эмас экан-да.
— Рессорнинг хакдни чуз! — „Крра кузойнак“ икка- 
ламизни баравар силкита бошлади.
Шу орада паншаха кутарган киши хам етиб келди. 
Паншахасини негадир менинг кррнимга тиради.
— Нима кдлдинг? — деди ушк^ириб. — Искирдни 
иима кдвдинг, уйинг куйгур! Булинмас фонд эди-ку, 
Г>у FapaM.1 Сийирларни нима кдлдинг? Бувозлари бола 
тайлаб куйса ким жавоб беради? — У паншахани к,ор- 
нимга каттикрок,тиради. Крчай десам, „К,ора кузойнак“ 
чангаллаб турибди. Паншаха к,орнимга ботиши билан 
K
hthfhm
келиб, хиринглаб кулиб юбордим. Паншахали 
кишининг жайра найзасидек яккам-дукам муйлови дик- 
кайиб кетди. Паншахани кррнимга янаям к.аттикрок, 
богира бошлаган эди. Шодивойнинг йигламсираган 
окози эшитилди:
— Унак,а килманг, Ферма TOFa!
„Ферма TOFa“ мен билан андармон булиб, Шоди- 
нойни пайк,амай крлган эканми, ялт этиб угирилди-ю,
45


тусатдан юзи ёришди. Назаримда диккайган муйлови 
дам шалпайиб кол гандек булди.
— Ия, полвон! — деди илжайиб. Кулидан паншаха 
тушиб кетди. — Хуш курд и к,, полвон, хуш курдик,! — 
Аммо уша задоти кий и к, кузларида тарин ут чакдади. 
Сийрак муйлови кайтадан типпа-тик булиб кетди. Ерда 
ётган паншахани олиб таддидли силкитди.
— Жубор! — деди дайкдриб. Паншахани „Крра куз- 
ойнак“нинг корнига тиради. — Куйиб жубор!
„Крра кузойнак" дамон бизни чангаллаганча орк^ага 
чекина бошлади.
— Куясанма-жукма?
— Канала одамсиз узи? — „Кора кузойнак" кулини 
бушатди. Шодивой у ёкка, мен бу ёк,ка кочиб, дар эд- 
тимолга карши ун кддамча нарига бориб олдик. — 
Рессорим...
— Жулингдан кдлма! — „Ферма 
TOFa" 
паншахани 
бир силкитган эди „Крра кузойнак" ит кувган соковдек 
симтусик, томонга крчди. Узиям шунак,анги тез югур- 
дики, агар „Пахтакор“нинг уйинчилари шунакд чопса, 
ракдб дарвозасига бир минутда бешта голни бемалол 
урган буларди! Зум утмай саргиштоб „Волга“нинг эшиги 
очилиб-ёпилди. Машина бедаси уриб олинган май- 
дондан бешиктебратардек чайкалиб-чайкдлиб юриб 
кетди.
— Оббо, полвон-ей! — „Ферма TOFa" Шодивойнинг 
елкасига кркди. — Шухлик, кибжатибман, денг! Аммо 
сийирларни куркитиб жубордингиз-да, полвон!
Кдрасам, беш-олтита сигир олисдаги бино пана- 
сида туДалашиб турибди. Биттаси, далиям эс-души жо- 
йига келмаган шекилли, думини хода кдлиб, у ёкдан- 
бу ёкка шаталок, отади. Киррок, ок; халат кийган хотин 
сигир кетидан кувяпти. Бир томонда туппа уюми, 
бошка томонда гунг уюми тогдек савлат тукиб турибди.
Шуни англадимки, бизнинг азамат „Запорожец" 
симтусикди кадрамонона янчиб утиб, узини фермага 
урган экан. Ховли уртасидаги пичан papa мига чунонам 
калла кдптики, у томонидан кириб, бу томонидан чи-
46


киб кетмаганига хайронман. Хатто изиям крлмабди. 
FapaM 
аввал кдндай турган булса, хозир хам худди шун- 
дай. Сим-сим эшиги к,айта ёпилиб крлганга ухшайди. 
Яхшиям „Ферма тога“ Шодивойни таниб колгани, 
булмаса иккаламиз паншахага тортилиб, шашлик бу- 
лармидик.
— Журингизлар, жигиттер. Шай ичабиз. Кук шай, — 
„Ферма 
TOFa“ 
бир гапириб, ун кулиб бизни азиз мех- 
мондек ок, бино томонга энди етаклаган эди, ховли- 
нинг нариги бурчагидаги дарвозада „Нива“ машинаси 
куринди.
Шодивой аввал тухтаб колди, кейин бир кддам ор- 
кага тисарилди, ундан кейин икки кддам... Ана ундан 
кейин машинамиз калла урган пичан тарами томонга 
тиракдйлаб к,очди. Улганнинг кетидан шахид, деб мен 
Хам оркасидан чоидим. Йул-йулакай „Ферма тога“нинг 
кувончли хитоби кулогимга чалинди.
— Ия, Раис бува-ку!
Шодивой нега к,очганини энди тушундим. Дада- 
сидан курк^пти. Халл ослаб хирмон орк,асига утсам, 
хирмоннинг бир бурчагида уртогим гужанак булиб ути- 
рибди. Шундок семиз журажонимнинг гавдаси ингичка 
тортиб кетгандек. Ёнига келиб утиришим билан „жим“ 
деб имо кдлди.
Аксига олгандек, мотор товуши гувиллаб пичан хир- 
монига якднлашиб келарди. Узиям хирмоннинг нариги 
гомонига тумшугини тираб тухтадиёв. Эшик кдрсил- 
лади. „Ферма тога“нинг овози товланиб чикди.
— Хуш курд и к, Раис бува, ассалом алайке-е-ем!
— Кдяайсан, Мусайип?
Шодивой дадасининг овозини таниб, ранги учи б 
кетди. Шитир-шитир килиб оркаси билан хирмон ичига 
киришга уринди.
— Жотибмиз, Раис бува!
— Сен шунака ётишни биласан. — Бирпас жимлик 
чукди. Кейин яна Раис буванинг овози эшитилди. — 
')ртага камиссия келади.
— Келса жахси.
47


— Яхши-я, яхши! Бу галгиси анойи эмас. Областдан 
келади.
— Жахси!
— Яна яхши дейди-я! Фермангга к,ара! Ахлатхонага 
айланиб кетибди-ку!
— Маъкул, Раис бува, тозалайбиз.
— Тозалайсан... Менга к,ара, Мусайип, гушт пила- 
нини к,анча деб ёзгансан?
— Жуз уттиз поиз! Январда дундирганмиз.
— Испарапкалар жойидами?
— Жойида, Раис бува.
— Сут-чи?
— Х,ар сийирдан икки 
m h h f
уч жуз кило.
— Кргози борми?
— Бор, Раис бува!
Яна жимлик чукди. Урнимдан турмок^и эдим, Шо­
дивой кулимдан силтаб тортди. Думбокдина муштини 
дулайтирди. Хирмон оркдсидан тагин Раис буванинг 
овози келди:
— Мусайип! Бу — кузилатишни к,анак,а деб ёзув- 
динг?
— Жуз совликдан жуз жетмиш жетти.
— Жетмиш-петмиш демасдан, икки юз кдлиб куя 
к,олсанг уласанми?
— Узи тувгани жуз унта, Раис бува!
— Нима? — Раис буванинг овози жаранглаб кетди. — 
Виставкага боришни биласан. Медаль олиб, мажлис- 
ларнинг турида 

Download 302,46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish