Тупроқ физикаси



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet192/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

 
U
3
O
8
+1/20
2
+3CO
2-
3
+6HCO
3
-3UO
2
(CO
3
)
3
4
+3H
2

UO
2
(CO
3
)
4-
3
– эрувчан ва ҳаракатчан кўп ерларнинг асосини ташкил этади 
ва шунинг учун у тупроқни заҳарлайди. Уронил оқар сувларда кўп миқдорда 
учрайди. Кўллар, ботқоқликлар ва юмшоқ тупроқларда таркибида СаО, РО
3-
4

Си лар мавжуд бўлган минераллар – эримайдиган тузларнинг тўпланиши 
кузатилади. Айниқса, сланец, кўмир ва торфларда
U кўп миқдорда учрайди. 
Олиб борилаган тадқиқотларда рН нинг маълум бир кўрсаткичларида сув ва 
тупроқ тарукибидага органик моддалар U ни фиксация қилиши (тўплаши) ва 
олиб чиқиши мумкинлиги тасдиқланган.
Бунда U
VI 
нисбатан U
IV
табиий гумин 
кислоталари билан биргаликда кўпроқ эрувчан бирикмалар ҳосил қилади ва 
ҳаракатчанлик қобилиятига эга бўлади. Тупроқларнинг шаклланиши ва нураш 
жараѐнларида таркибида Ca, Pb, Cu элементлар бор бўлган минераллар (отенит, 
ренардит, торбенит ва бошқалар) нинг парчаланишида ҳосил бўлган РО
3-

катта 
роль ўйнайди.
Ураннинг сув оқимлари билан олиб чиқиб кетилиши нафақат уронил, 
яъни U
IV
иони ѐки органик моддалар билан, балки сувларда сузиб юрувчи 
лойқа, ил ва лойли заррачалар ѐрдамида ҳам олиб чиқиб кетилиши мумкин. 
Кўпчилик табиий тупроқларда U ниҳоятда кам миқдорларда топилган.
Ураннинг миқдори, одатда, тупроқларда 10
-4 
% дан кўп учрамайди. Фақатгина 
уран кони жойлашган ҳудудлар атрофидаги тупроқлар бундан мустасно 
ҳисобланади, бу ерларда унинг миқдори 10
-2 
% га ортиши мумкин. Устки 
қатламларда органик моддаларнинг ортишига боғлиқ ҳолда тупроқнинг уран 


282 
миқдори ҳам ортиб боради. Уран миқдори кўп бўлган тупроқларда ўсувчи 
ўсимлик илдизларида ҳам унинг миқдори кўпроқ тўпланади. 
Урандан фарқли улароқ торий (Th) МДҲ нинг ўрганилган барча 
тупроқлари таркибида учраши кузатилган. Унинг концентрацияси 2,3∙10
-4

14∙10
-4
% атрофида учрайди. Унинг ҳар хил чуқурликдаги миқдорий 
кўрсаткичлари она жинслар таркибида қараб ҳар хиллиги аниқланган. 
Таҳлиллар шуни кўрсатадики, нураш жараѐнида торийнинг сезиларли миқдори 
тупроқ заррачаларига ютилиб жойида қолиш қобилиятига эга. Ионий Io – 
изотопи Th билан бирга Mn, Si ва Fe гидроксидларида тупроққа ютилади. 
Л.А.Кузьмина 
тажрибалари 
бўйича, 
турли 
тупроқларда 
ва 
турли 
чуқурликлардаги Io нинг миқдорини баҳолаш мумкин (61-жадвал). 

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish