153
А.С.Милосердова (1978) Ўзбекистоннинг лалми тепалик - текислик
минтақалари бўз тупроқларининг сув тартиботини ўрганди. Кузатилган
майдонларнинг (Зарафшонда Ғаллаорол тумани ялангдашт тупроқ иқлим
округида Зомин тумани) юқори қисми (профили) типик бўз тупроқларга
мансублиги аниқланди. Ғаллаоролнинг ювилган пастлик майдонлари бўз-
ўтлоқига, Зомин тумани тупроқлари эса аллювиал - гидроморф бўз тупроқларга
киритилди. Ўрганилган ҳудуд тупроқ қопламининг бир жинсли бўлмаганлигига
боғлиқ равишда рельефнинг тепалик ва пастлик элементлари тупроқлари сув
тартиботида сезиларли тафовутлар белгиланди. Юқориги майдонлар
тупроғининг сув тартиботи импермацид типга киритилди. Атмосфера
ѐғингарчиликлари бу шароитларга тупроқни қурғоқчил йиллар 20-40, 20-60 см
гача намгарчиликли йиллар эса 100-120 см чуқурликгача намлайди.
Ғаллаорол туманининг пастлик майдонлари бўз-ўтлоқи тупроқларининг
сув тартиботи десуктив - терловчи типга киритилди. Мазкур шароитларда
атмосфера ѐғингарчиликлари юза жойлашган ер ости сизот сувларига капилляр
найлар орқали қўшилиб кетади ва бутун намлик сарфи тупроқнинг 1,5-2 метрли
қатламидан кетади-ю ер ости сизот сувларининг капилляр найлари одатдаги ва
намгарчиликни йиллар 200 см чуқурликда жойлашади. Ёзги даврда кучли
қуришга тупроқнинг фақатгина метрли қатлами дучор бўлади, бунда намлик 3
м гача чуқурликка тушиб кетади.
Аллювиал-гидроморф шароитли бўз тупроқларнинг сув тартиботи икки
ѐқлама жойлашади. Бинобарин, атмосфера ѐғингарчиликлари етарлича бўлган
йилларда десуктив терловчи, қурғоқчил йилларда эса импермацид типда
жойлашган.
А.Султонов (1979) Ангрен ҳавзаси тоғ жигарранг тупроқлари, қўриқ ва
лалми тўқ тусли бўз тупроқларининг кимѐвий таркиби, сув-физик хусусиятлари
ҳамда сув тартиботини рельеф шароитларига боғлиқ равишда батафсил ўрганиб
чиқди. Сув тартиботи йил давомида ўрганилди. Тупроқ намлиги вегетация
даврида ҳар декадада бир марта, йилнинг бошқа мавсумларида эса ҳар ойда бир
марта 700-1000 см гача чуқурликда ўрганилди. Изланишлар натижасида
муаллиф аниқлашича, 200 см чуқурликдан бошлаб тўқ тусли бўз тупроқлар
профилида етарлича катта миқдорда сувда эрувчан тузлар мавжуд бўлиб, у
мазкур тупроқларнинг сув тартиботига муайян даражада таъсир кўрсатади.
Тупроқнинг ҳарорат тартиботига суғоришнинг таъсири тўғрисида айрим
маълумотлар Пахтаоролдаги Бош геофизик обсерваторияси экспедицияси
(1953) материалларида келтирилади.
Do'stlaringiz bilan baham: