Тупроқ физикаси



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet204/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент


Sc
га 
кучсизроқ таъсир кўрсатади. А.А.Титлянованинг (1963) маълумотларини 
ҳисобга олиб, ушбу қаторни кенгайтириш мумкин: Cs+ > Rb > Ва
2
+ >> Sr
2
+ > К 
> Na > Са
2
+ > Mg
2
+ > Li+. 
Шундай қилиб, биз бу ерда ион 
алмашинишнинг оддий қонунлари 
бузилганлигини 
кўрамиз, 
буни 
турлича, хусусан, эритмада цезий 
ионларининг 
кичик 
гидратацияси 
билан тушунтириш мумкин. Баѐн 
қилинганлардан 
келиб 
чиқадиган 
амалий хулоса тупроқни цезийдан 
ювиш йўли билан тозалаш методининг 
кам асослангилидир. Гап фақатгина 
рубидий, калий, аммонийнинг анчаги 
концентрланган 
эритмаларининг 
самарадорлиги ҳақида кетиши мумкин, 
бу эса ўта фойдасиз. 
К
d
Сs
=f(pH) боғлиқлигини ўрганилганда барча тупроқлар учун максимум
 
рН = 6÷7 атрофида бўлишини кўрсатилган ва тупроқни абсолют қиймати
 
К
d
Сs
катта бўлганида рН>2 бўлган барча областларда Cs
137
микромиқдорларига 
нисбатан юқори селективликни намоѐн қилади (90-расм). Тупроқни Cs
137
га 
нисбатан юқори селективлигига кембрий гили таркибида учрайдиган иллит 
типидаги минераллар жавобгардир, дейишга асос бор. Буни тупроқ учун ва 
кембрий гили учун 
K
d
Cs=f(pH) эгриликларининг ўхшашлиги тасдиқлайди.
Хроматограмма таҳлилидан кўринишича, сорбцион жойлар Cs
137
га 
нисбатан селективлиги бўйича иккита кескин фарқ қиладиган гуруҳга 
бўлинади, улардан биринчиси Cs
137
ни маҳкам ушлаб олиши ва уни чиқариб 
ташлаш жараѐнининг қийинлиги, яъни десорбция учун ҳар қанча ювиш камлик 
қилган вақтида сорбциянинг қайтарилмас механизми билан характерланади.
Бизнинг бу ерда фиксация механизмининг хусусиятларини кўриб чиқишга 
имкониятимиз йўқ. Фиксация механизми ҳақида шуни айтиш мумкин, бу очиқ 
типдаги панжарали минералларда рўй берадиган ва тупроқнинг минералогик 
асосининг кристалл панжаралари бўшлиғига ионларнинг кириши натижасида 
барқарор система ҳосил бўладиган жараѐндир. Бу жараѐнда ионларнинг 
гидратацияси, ионларнинг радиуси, ионларнинг қутблилиги, минералнинг 
табиати роль ўйнайд

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish