Ttva kt ” fakulteti 3 – bosqich ax-11-17 guruh talabasining



Download 0,75 Mb.
bet2/3
Sana21.02.2022
Hajmi0,75 Mb.
#75536
1   2   3
Bog'liq
Ulashov E 12-amaliy

MD 5 хэш функцияси. MD 5 хэш функцияси алгоритми Массачусетс технология институти профессори Рональд Ривест томонидан 1992 йилда ишлаб чиқилган. Бу алгоритмда кирувчи маълумот узунлиги ихтиёрий бўлиб, хэш қиймат узунлиги 128 бит бўлади. MD 5 хэш функцияси алгоритмида кирувчи маълумот 512 битлик блокларга ажратилиб, улар 16 та 32 битлик қисм блокларга ажратилади ва булар устида амаллар бажарилади.
Фараз қилайлик, бизга узунлиги b бит бўлган, бу ерда b – ихтиёрий номанфий бутун сон, маълумот берилган бўлсин ва бу маълумотнинг битлари
m0 m1 … m(b-1)
тартибда ёзилган бўлсин.
Хэш қийматни ҳисоблаш учун қуйидаги бешта босқич бажарилади:
1-босқич. Тўлдириш битларини қўшиш
Берилган маълумот узунлиги 512 модул бўйича 448 билан таққосланадиган (маълумот узунлиги  448 mod 512) қилиб тўлдирилади, яъни, кенгайтирилган маълумотнинг узунлиги унга энг яқин бўлган 512 га каррали бўлган сондан 64 битга кичик бўлиши керак. Тўлдириш ҳамма вақт, ҳаттоки маълумот узунлиги 512 модул бўйича 448 билан таққосланадиган бўлса ҳам бажарилади.
Тўлдириш қуйидаги тартибда амалга оширилади: маълумотга 1 га тенг бўлган битта бит қўшилади, қолган битлар эса 0 лар билан тўлдирилади. Шунинг учун қўшилган битлар сони 1 дан 512 тагача бўлади.
2- босқич. Маълумотнинг узунлигини қўшиш
1-босқичнинг натижасига берилган маълумот узунлигининг 64 битлик қиймати қўшилади. Агар маълумотнинг узунлиги 264 битдан катта бўлса, бу узунлик mod 264 бўйича олиниб қўшилади.
Шундай қилиб, биринчи иккита босқич бажарилгандан кейин узунлиги 512 битга каррали бўлган маълумот олинади, яъни кенгайтирилган маълумот узунлиги 16 та 32 битлик сўздан иборат блок узунлигига каррали бўлади. Натижада ҳосил қилинган маълумотнинг сўзларини М[0, ..., N-1] орқали белгилаймиз, у ҳолда N сони 16 га каррали бўлади. Шундай қилиб, N=L16 бўлади.
Ушбу иккита босқични қуйидагича тасвирлаш мумкин:



Download 0,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish