Т/р. Лойих,а йуналиши



Download 335,65 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana20.03.2022
Hajmi335,65 Kb.
#503531
  1   2   3
Bog'liq
parrandachilik



Оилавий тадбиркорликни ривожлантириш дастурлари доирасида паррандачилик лойидалар учун
ТАВСИЯВИЙ КУРСАТМАЛАР
Т/р.
Лойих,а йуналиши 
номи
Тур/нав/зот/тоифа
лар
Муддати
(экиш/
парваришлаш)
Улчов
бирлиги
Зарур маблаг 
микдори
Ажратиладиган 
кредит муддати 
(йил)
Лойиха амалга 
оширилиши учун 
тавсиявий худуд
Тулов тури
Кискача изох; (тушунтириш)
1
Паррандачилик 
(гушт учун)
"Бройлер"кросси 
Рос-308 (Англия) 
ва КОББ-500 (А^Ш)
38-42 кун
1 м2га 
12 та 
бройлер
200 бош *
5 минг сум =
1 млн.сум
200 бош * 4 кг. * 
5,5 минг сум = 
4,4 млн. сум 
озуца
Ж ами 5,4 
млн.сум
1,5 йилгача
Республиканинг 
барча худудлари 
учун
пул утказиш 
йули билан, 
накд
Бройлер жужаларини бок;иш жараёни бир хатор мураккабликларни 
у з
ичига олади. 
Жужаларнинг тагига тушама з^чун тоза ёгоч хипиги, майдаланган похоллар 5-10 см халинликда 
бир текисда солинади. Паррандахонада микроикдим меъёрларини таъминлаш лозим. Хонани 
олдиндан иситиш жуда мухдм хисобланиб, хона харорати ва нисбий намлиги жужаларни 
келтиришдан ёз мавсумида 24 соат, хиш мавсумида 48 соат олдин иситиш керак булади. 
Шунингдек, бройлер жужасини бохишда биринчи кунлигида хона харорати 34-36°С, хдво 
намлиги эса 60-70% булиши лозим. Сунгра, хар хафтада 
2 градусдан хдрорат камайтириб 
борилади, хдво намлиги 60-70% микдорида сакданади. Бундан ташхари, юкумли касалликларни 
олдини олиш махсадида бир кунлик бройлер жужаларини ньюкасл касаллиги ва юкумли 
бронхитга харши, 10 кунлигида ньюкасл касаллигига, 11 ва 17 кунларида юкумли гамборо 
касаллигига хамда 20 кунлигида ньюкасл касаллигига ва юкумли бронхитга харши эмланади.
Ж$ока 7 кунлик булгандан кейин 4 соатлик хоронгулик режимига утиш тавсия хилинади. 
Бройлер жзокалари 38-42 кун давомида бохилиб, уртача 4-4,5 кг озуха истеъмол хилади. Шунда, 
тирик вазни зфтача 2,5 кг.ни, соф гушти эса 1,8 кг.ни ташкил хилади. Озуха таркиби жужалар 
ёшига хараб з^згартирилиб борилади. Озуха таркибида бугдой 32-36%ни, маккажзосори 25%ни, 
кунгабохар шроти 7-10%ни, соя шроти 18-23%ни, суяк уни 2-4,2%ни, балихуни 3-4%ни, усимлик 
ёги 3-4,3%ни хамда лизин, метионин, ош тузи, озуха охаги ва бошха премикслардан иборат
булади.

Download 335,65 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish