Тошкент Тиббиёт Академияси


Антибактериал химиотерапевтик воситалар қуйдаги гурухлардан иборат



Download 1,93 Mb.
bet42/199
Sana04.07.2022
Hajmi1,93 Mb.
#739031
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   199
Bog'liq
Фармакология redact

Антибактериал химиотерапевтик воситалар қуйдаги гурухлардан иборат .


  1. Антибиотиклар. 3. Ҳар хил тузилишга эга препаратлар

  2. Сульфаниламидлар. 4. Сифилисга қарши воситалар.

5.туберкулезга (силга) қарши воситалар.

Антибиотиклар.


Антибиотиклар-микроорганищзимлар ишлаб чиқарувчи биологик фаол моддалар б-б, бошқа микроорганизимларнинг ривожланишини кичик дозаларда ҳам тўхтатиши қобилиятига эгадир. Бу антибиоз- (Л. Пастер)-кўринишидир. Ингилиз олими А.Флеминг (1928йил). Тасодифан топган (яшил мухор-стафилоккок-пенциллин) 1940 йилда Х.В. Флори, Э.Б. Чейин уни тоза ҳолда ажратиб олди. Хозирги кунда антибиотикларнинг сони ва тури жуда кўп, улар қуйдаги гурухга бўлинадилар:

  1. Таркибида бета-лактом халқаси бор антибиотиклар (пенциллин, цефалоспоринлар, карбапенемлар, монобактамлар).

  2. Макролидлар-таркибида макроциклик лактон халқаси бор анибиотиклар (эритромицин, олеандомицин) ва азалидлар (азитромицин).

  3. Тетрациклинлар-таркибида 4та конденсирланган олти аъзоли ҳалқаси бор антибиотиклар (окситетрациклин, тетрациклин, метациклин, морфоциклин).

  4. Диоксиаминофенил пропан унумлари (левомицетин).

  5. Аминогликозидлар-молекуласида аминошакар бўлган антибиотиклар. (стрептомицин, неомицин, гентамицин, мономицин, канамицин, сизомицин).

  6. Циклик полипептидлар гурухидаги антибиотик (полимиксинлар).

  7. Линкозамидлар (линкомицин, клиндамицин).

  8. Гликоппептидлар (ванкомицин ва бошқалар).

  9. Фузидив кислотаси.

  10. Хар хил антибиотиклар (фузафунжин).

Антибиотикларнинг кўплигига қарамасдан, тиббиёт амалиётида қўлланила-диган препаратлар сони анчагина кам, чунки улар қуйдаги талабларга жавоб беришлари керак:

  • микробларга қарши кучли фаолликка эга бўлиши, танлаб таъсир этиш, кенг таъсир спектрига эга бўлишлари керак:

  • бактериоцид ёки бактериостатик таъсир этиши керак.

  • Биологик мембраналардан /ГЭБ…/ яхши ўтишлари керак ва организмнинг ҳар хил мухитларида ўз фаоллигини йўқотишлари керак эмас.

  • Микроорганизимлар чидамлилигини (бардош бера олиш) ривожлантир-масликлари керак.

  • Микро организим учун захарли таъсири кам бўлиши, сенсибилазация ва бошқа нохуш таъсирлари бўлмасли керак.

  • Терапевтик таъсири кенглиги катта бўлиши керак.

  • Микробларга қарши таъсир давомлилиги етарлича бўлиши керак.

  • Сақланганда бузилмаслиги ва парентерал киритишга яроқли бўлиши керак.

  • Тайёрланиши, харид қилиниши енгил ва нархи арзон бўлиши керак.

Download 1,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish