Тошкент Тиббиёт Академияси



Download 93 Kb.
bet3/9
Sana03.06.2022
Hajmi93 Kb.
#632897
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
12.OITS.-OIV

ОИВ доимо булган. Купгина изланувчилар ОИТС ватани Марказий Африка деб хисоблашади. Бу гипотеза уз навбатида 2 га булинади. Биринчисида, вирус узок муддатдан бери сакланиб келган ва атрофдан изоляция холда циркуляцияланган. Вакт утиши билан ахоли миграцияси ошгандан кейин вирус юзага чикиб, таркала бошлаган.
ОИВ Пентагон лабораторияларида ажратиб олинган. 70-йиллар бошларида ОИВ Пентагон лабораторияларида куй миясини ва одам иммун системасини зарарлаган вирусни ген-инженерияси натижасида ажратиб олинган.
ОИВ олимлар хатоси натижасида пайдо булган…
Этиологияси

  • Иммунодефицит вируси лентивирусларнинг подгруппаси ретровирусларга киради. Лентивируслар – бу «секин» вируслар булиб, зарарланиш билан бирламчи симптомлар пайдо булиши орасида узок давр утиши характерли; ретровируслар – улар РНК (рибонуклеин кислота) ни ДНК (дезоксирибонуклеин кислота) ишлаб чикарилишида шаблон сифатида кулланиладиган генетик материални копия килади.

Патогенези

  • ОИВ организмга тушгандан кейин алохида кон хужайраларига хужум килади: Т-лимфоцитлар – «хелперлар». Бу лимфоцитлар юзасида CD4 молекулалари жойлашади, шунинг учун уларни Т-4 лимфоцитлар ва CD4 лимфоцитлар (ёки CD4 хужайралари) дейилади. ОИВ-инфекцияси билан зарарланганда вирус, юзасида CD4 молекуласини сакловчи хужайрани кутиб олади. Вирус кобиги хужайралар билан кушилади ва вируснинг генетик материали хужайрага тушади.

Патогенези

  • ОИВда генетик информация РНКда кодланган булиб, вирус узининг генетик информациясини, яъни узини РНКсини ДНКга утказиши керак булади. Бунинг учун вирус тескари транскриптаза ферментини ишлатади, уни ёрдамида РНК ДНК га айланади. Бу жараён зараррлангандан 12 соатдан кейин руй беради.

  • Кейинчалик вирус ДНКси хужайиннинг хужайра ядросига кириб, интеграза ферменти ёрдамида хужайрада ДНК тикланади.

  • ОИВ генетик программасига буйсунган холда, хужайра турли вирус компонентларини ишлаб чикаради, кейин дастлабки танлаш кузатилади, бунда хали янги етилмаганлари хужайин хужайраларида йигилади. Шундан сунг вируснинг яна бир ферменти - протеаза уз ишини бошлайди, унинг ёрдамида вирус бошка хужайраларни зарарлаш хусусиятига эга булади.

Патогенези



  • Вирус факатгина Т-лимфоцитларни эмас, балки бошка CD4 рецепторини сакловчи хужайраларни, шу билан бир каторда узок муддат сакланувчи моноцитлар ва макрофагларни хам зарарлайди. Улар вирус учун резервуар булиб хизмат килади. Вирус бундай резервуарларда вирусга карши препаратлар учун ноактив булиб колади. Бу эса организмдан ОИВни тулик чикариб юборишга тускинлик килади.

Юкиш йуллари
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish