Тошкент темир йўл мухандислари институти "Бухгалтерия ҳисоби ва аудит"



Download 0,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/26
Sana21.02.2022
Hajmi0,89 Mb.
#59729
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26
Bog'liq
mintaqavij temir jol uzeli xozhalik faoliyatining tahlili (1)

Анъанавий усуллар энг қадимги усуллар бўлиб, улар тахлил 
вужудга келган кундан бошлаб қўлланилиб келинаётган усуллардир. 
Буларга куйидагилар киради: солиштириш усули; мувозанат усули (баланс 
усули); фаркли усул; қайта хисоблаш усули; занжирли алмаштириш усули; 
индекс усули; интеграл усул; нисбий кўрсаткичли усул кабилардир. Бундан 
ташқари бир қанча статистик усуллар ҳам қўлланилади: 
Математик усуллар тахлил фанининг такомиллашуви билан, унга 
ЭХМларни қўллаш ва математик усуллардан фойдаланиш жараёнида кириб 
келган. Бунинг бир канча усуллари билан биргаликда бир қанча типлари 
хам мавжуд. Математик моделларнинг типларига қуйидагилар киради: 
мультипликатив модель; аддитив модель; касрли модель кабилардир. Ушбу 
моделларнинг ҳаммаси хам иктисодий ахборотларни тахлил қилишда кенг 
қўлланилиб келинмоқда. 
Мультипликатив модель натижа билан омиллар ўртасидаги 
боғлиқлик кўпайтириш билан ифодаланганла қўлланиладиган моделдир. 
Касрли модель эса натижа билан омиллар ўртасидаги боғлиқлик 
бўлиш билан ифодаланганда қўлланилади. Ушбу усулларнинг барчаси 
хўжалик фаолиятини тахлил қилишда қўлланилади.
 
 
1.2 Иқтисодий индекслар услуби 
Индекс 
сўзилотинча 
«Index» 
атамасиданолинганбўлиб, 
белги, 
кўрсаткичдеганмаъноларнибилдиради. Бухгалтерияда индекслар деганда 
махсус иқтисодий кўрсаткичлар тушунилади. Улар иқтисодий ҳодиса ва 
жараёнлани ўрганишда муҳим аҳамиятга эга. 
Иқтисодий индекслар бевосита умум ўлчовга эга бўлмаган мураккаб 
иқтисодий ҳодиса ва жараёнларни ўрганишда муҳим аҳамиятга эга. 
Иқтисодий индекслар бевосита умум ўлчовга эга бўлмаган мураккаб 
иқтисодий ҳодиса ва жараёнларнинг вақт бўйича ўртача ўзгаришини, 
объеклараро ёки худудлараро таққослаш натижасини ифодалайди. Индекслар 
ёрдамида шунингдек шу ходиса ва жараёнларнинг ўзгаришига таъсир этувчи 
омилларнинг роли ва ҳиссаси ҳам баҳоланади. 
Индекслар мураккаб ҳодисанинг айрим бирликлари учун ҳам ва 
умуман мураккаб ҳодиса учун ҳам ҳисобланиши мумкин. Улар индивидуал 
ва умумий индексларга бўлинади. 
Тўпламнинг айрим бирликлари учун ҳисобланган индекслар, 
индивидуал (алоҳида), барча тўплам учун ҳисобланган индексларэса умумий 
(агрегат) индекслар деб аталади. 
Индивидуал (алохида) индекслар (i) – динамика ва таққослаш нисбий 
миқдорларнинг йнан ўзидир. Бунда алоҳида олинган иқтисодий ходиса, 
жараённинисбийўзгариши баҳоланади. Асосий индивидуал индекслар 
қуйидагилардан иборат: 


10 
1.i
q
=
0
1
q
q
-ишлаб чиқарилган ёки сотилган махсулотнин физик ҳажми 
индекси; 
2.i
р
=
0
1
p
p
- бахо индекси; 
3.i
с
=
0
1
c
c
- таннарх индекси; 
4. i
pq
=
0
0
1
1
q
p
q
p
- қиймат (товарооборот) индекси ; 
5. i
1/t
=
1
0
t
t
-меҳнат унумдорлиги индекси; 
Умумий (агрегат) (J) индекслар қуйидагилардан иборат:
1.J
q
=
0
1
q
p
q
p
o
o


- ишлаб чиқарилган ёки сотилган маҳсулотнинг умумий 
(агрегат) физик хажми индекси; 
2.J
р
=
1
0
1
1
q
p
q
p


- умумий (агрегат) бахоиндекси; 
3.J
с
=
1
0
1
1
q
c
q
c


- умумий (агрегат) таннарх индекси; 
4. J
pq
=
0
0
1
1
q
p
q
p


- умумий (агрегат) қиймат (товарооборот) индекси ; 
5. J
1/t
=
1
1
1
0
q
t
q
t


- умумиий (агрегат) меҳнат унумдорлиги индекси. 
1 Мисол. Берилган маълумотлар асосида индивидуал ва умумий физик 
ҳажм, баҳо ҳамда қиймат индексларини ҳисобланг: 
Маҳ-
сулот 
тури 
Ўтган давр 
Жорий давр 
Маҳсулотлар қиймати, мингсўм 
Бир 
бирликнинг 
баҳоси, сўм 

о

Миқдори, 
минг дона
(q
o

Бир 
бирлик-
нинг 
баҳоси, 
сўм (Р
1

Миқдори
минг 
дона
(q
1

Ўтган 
давр 
Р
0
q
0
Жорий 
давр 
Р
1
q
1
шартли 
Р
0
q
1
Р
1
q
0
А 
Б 
В 
300 
700 
1200 
40 
50 
100 
350 
800 
1150 
45 
52 
106 
12 
35 
120,1 
15,75 
41,6 
121 
13,5 
36,4 
127,2 
14 
40 
115 
жами 




Σ Р
0
q

=167,1 
Σ Р
1
q

=179,25 
Σ Р
0
q

=177,1 
Σ 
Р
1
q

=169 


11 
1.Индивидуал (алоҳида) индекслар (А маҳсулотучун) қуйидагича 
ҳисобланади: 
Бахоi
р
А
=
0
1
p
p
=ёки
Физик ҳажмиi
q
А
=
0
1
q
q
=ёки
Қиймат индексиi
pq
А
=
0
0
1
1
q
p
q
p
=ёки
Демак, «А» маҳсулот учун жорий даврда ўтган даврга нисбатан баҳо
16,6%га, физик ҳажми га ва қиймат ортган. 
2.Умумий (агрегат) индекслар (А,Б,В маҳсулотлар учун) қуйидагича 
ҳисобланади:
умумий (агрегат) физик хажми индекси 
J
q
=
0
1
q
p
q
p
o
o


=177,1/167,1=1,06 ёки 106%; 
умумий (агрегат) бахо индекси: 
J
р
=
1
0
1
1
q
p
q
p


=179,25/177,1=1,0114 ёки 101,14% 
қиймат (товарооборот) индекси: 
J
pq
=
0
0
1
1
q
p
q
p


=179,25/167,1=1,0733 ёки 107,33%
Демак, уччала маҳсулот бўйича жорий даврда ўтган даврга нисбатан 
физик ҳажми ўртача 6%га, баҳолар 1,14%га вақиймат эса 7,33%га ошган.
Ўртача индекслар. Статистикада умумий индекслардан ташқари 
иўртача индекслар ҳам кен гқўлланилади. Ўртача индексни ўртача 
арифметик ёкиўртача гармоник кўринишда тузиш мумкин. Ўртача индексни 
қайси шаклда ҳисоблашдан қатъий назар, агрегат индекс Билан бирдек 
натижа беради. Ўртача индекс умумий индексдан келтирилиб чиқарилиши 
мумкин. Бунинг учун умуми индекснинг суръати ёки махражидаги 
индекслаштирилаётган кўрсаткичниунинг индивидуал индексидан клтирилиб 
чиқарилган айниятқиймати Билан алмаштириш лозимдир: 
J
q
=





o
o
o
o
p
o
o
q
p
q
p
i
q
p
q
p
0
1
.. 

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish