Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva

Janubiy-iqtisodiy  rayon  o ‘z  tarkibiga  Q ashqadaryo  va 
Surxondaryo 
viloyatlarini 
birlashtiradi. 
Iqtisodiy 
rayon 
(m intaqa)  u m um iy  m aydoni  48,7  m ing  k m 2  b o ‘lib,  bu 
0 ‘zbekiston  Respublikasi  h ududining  10,9  foizini  tashkil 
qiladi.  Iqtisodiy  geografik  o ‘rni  qulay,  respublikaning  eng 
jan u b iy   hududlarida  joylashgan  ushbu  iqtisodiy  rayon  q o ‘shni 
Tojikiston, 
T urk m an isto n  davlatlari  bilan,  respublikaning 
S am arqand,  Buxoro  viloyatlari  bilan  chegaradosh.  Tabiiy
190

---

sharoitiga  k o ‘ra  iqlim i  boshqa  viloyatlarga  qaraganda  issiq 
b o ‘ladigan  k un lar  k o 'p ro q ,  yozi  issiq  va  qu ruq ,  subtropik. 
H u d u d i  u ch   to m o n d an   to g ‘lar  bilan   o ‘ralgan:  shim olda  H isor, 
shim oli  g‘arbda  B oysun  va  K o ‘hitang,  sharqda  B obotog1 
tizm alari  (eng  balan d  nuqtasi  H iso r  4643  m ).  Relye ft  sharqdan 
g ‘arbga  to m o n   pasayib  boradi,  katta  m aydonlarni  to g ‘lard an  
tashqari 
c h o ‘llar 
(Q arshi, 
N ish o n , 
Sandiqli, 
Surxon- 
S herobod),  tekisliklar,  adirlar  egallaydi.
Janubiy  iqtisodiy  rayonda  x ilm a -   xil  m ineral  resurslar, 
neft,  gaz,  to sh k o ‘m ir,  m ineral  tuzlar,  m arm ar,  oltingugurt, 
rangli  m etallurgiya,  energetika,  kim yo,  qurilish  m ateriallari 
ham d a  shifobaxsh  m ineral  suvlar  topilgan.  Asosiy  neft  va  gaz 
konlari 
H avotog‘, 
U chqizil, 
K o‘kaydi 
K o ‘kdum aloq, 
M uborak, 
P om uk. 
S h o ‘rtan , 
Zevardi  va  Lalm ikordadir. 
T o sh k o 'm ir  B oysun  va  S h arg 'u n d a,  D eh q o n o b o d ,  X o‘jaikonda 
esa  turli  xil  tuz  konlari  joylashgan.  Tubagatan  kaliy  tuzi  koni 
kaliy  o ‘g‘itlarini  ishlab  chiqarish  sanoati  rivojlantirishga 
m unosib  hissa  q o ‘shadi.
Suv  resurslari  bilan  Surxondaryo,  Q ashqadaryo,  Shero- 
boddaryo 
va 
ularning 
irm oqlari 
(Jondirdaryo, 
Oqsuv, 
Tanxozdaryo, 
O yoqchidaryo, 
Qizil 
daryo), 
U chqizil, 
Q u m q o ‘rg‘on , 
Janubiy 
Surxon, 
H isorak, 
Q alqam in, 
C h im q o ‘rg‘o n,  Q am ashi.  P ach k am ar  suv  om borlari,  K atta 
H isor,  A m u -Z an g ,  H azorbog‘,  Q arshi  m agistral,  M irishkor, 
Eski  an h o r  va  boshqa  kanallari  m in taq ani  ta ’m inlaydi.  U shbu 
suv  m anbalari  iqtisodiy  rayon  sug‘orm a  dehqonchiligining 
rivojlanishida 
m u h im  
aham iyatga 
ega. 
Iqtisodiy 
rayon 
rekreatsiya  va  turizm ni 
rivojlantirish  im koniyatlari  bor. 
Jum lad an,  Surxondaryodagi  O m onxona,  U chqizil,  X o‘jaikon, 
Q ashqadaryodagi 
M iroqi  d am   olish  sihatgohlari,  tarixiy 
yodgorliklar  (O qsaroy  va  b.),  eski  N asaf  qoldiqlari,  g‘o rlar  va 
boshqalar.
Janu biy   m in taq ad a  4997,4  m ing  kishi  yoki  m am lakatning 
16,9  foiz  aholisi  yashaydi,  aholi  hudud  b o ‘ylab  notekis 
joylashgan,  zichligi  kv.km  joyga  o ‘rtach a  102,6  kishidan  iborat 
(2012 
y.), 
sh u n d an  
Surxondaryoda 
110,4 
kishidan,
Q ashqadaryo  viloyatida  esa  o ‘rtach a  kv.km  joyga  97,1  kishidan 
to ‘g lri  keladi.  A holisining  55,6  foizi  Q ashqadaryo  viloyatida.
191

---

qolgan  qism i  S urxondaryoda  istiqom at  qiladi.  H a r  ikkala 
viloyat  respublikada  aholining  tabiiy  ko‘payishi  eng  yuqoriligi 
bilan  ajralib  turadi.  Bu  esa  viloyatlarda  aholini  ish  bilan 
ta ’m inlash,  ishlab  chiqarishni  yanada  rivojlantirish  zaruratini 
q o ‘yadi.
Iqtisodiy  rayon  x o ‘jaligi  respublikada  agrar—industrial 
y o ‘nalishda  b o ‘lib,  m intaqaning  geografik  o ‘m i,  tabiiy  sharoiti 
va  resurslari,  tarixiy  rivojlanish  xususiyatlariga  tayangan  holda 
iqtisodiyoti  taraqqiy  etm o qd a.  S anoatida  neft—gaz,  yengil 
sanoat,  asosan,  paxta  tozalash  sanoati,  kim yo,  to g‘-k on ,  o ziq - 
ovqat 
sanoatlari 
yaxshi 
rivojlangan. 
A yniqsa, 
X odiza, 
Sharg‘un -S ario siy o ,  Boysun,  S h o ‘rtangaz  m ajm uasidagi  kon lar 
sanoat  taraqqiyotiga  m unosib  hissa  q o ‘shishm oqda.  Shu 
boisdan,  ham   iqtisodiy  rayon  respublikada  k o ‘m ir  va  neft 
sanoati  b o ‘yicha  yetakchi  hisoblandi.
T oshg‘u z o r  —  Boysun  -  Q um qo‘rg‘o n   tem ir  yo‘lining  quri­
lishi, 
ko'pgina  yoqilg‘i  resurslarini  aniqlash  b o ‘yicha  olib 
borilayotgan  ishlar  m intaqa  sanoatining  kelgusida  yan ad a 
taraqqiy  etishidan  dalolat  beradi.  E lektr  energiyasi  bilan 
T o ‘palang  G E S ,  Tollim arjon  IES,  M uborak  issiqlik  energetika 
m arkazlari  ta’minlaydi.
Q urilish 
m ateriallari san oatid a 
S herobodda 
m ahalliy
xom ashyo  asosida  yirik  va  u m u m an   Janubiy  0 ‘zbekistonda 
yagona  sem ent  zavodi 
qurilishi 
katta 
aham iyatga  ega.
Q ashqadaryo 
hissasiga 0 ‘zbekistondagi 
neftning 
(gaz
kondensati  bilan  birga)  95  foizi,  tabiiy  gazning  95,8  va 
oltingugurt nhig  deyarli 
100  foizi  to ‘g‘ri  keladi. 
S anoat 
tarm og‘ida  to ‘qim achilik  korxonalari,  Shahrisabzda  ip-gazlam a 
(«Oqsaroy  - 
to ‘qimachi» QK,  ipak-chilik),  paxta  tozalash
zavodlari,  M uborak  gazni  qayta  ishlash  zavodi,  «Sho‘rtan   neft- 
gaz»  sho “ ba  korxonasi,  «S urxondaryodonm ahsulotlari»  h am d a 
«H isor  neft-gaz»,  «Surxonteks»,  «Jarqo‘rg ‘o n   n eftni  qayta 
ishlash»  kabi  q ato r  q o ‘shm a  korxonalari  ishlab  turibdi.
Janubiy  iqtisodiy  rayon  respublika  qishloq  x o ‘jaligi 
m ahsulotining  16,3  foizini  beradi.  M intaqaning  Surxondaryo 
viloyati 
o ‘zining 
agroiqtisodiyoti 
rivojlanishiga 
k o ‘ra 
Q ashqadaryodan  oldingi  o ‘rinlarda  turadi.  Surxondaryodagi 
S urxon-She robod 
c h o ‘lida 
yangi 
yerlarni 
o ‘zlashtirish
192

---

natijasida,  ingichka  tolali  paxtachilik,  eksport  y o ‘nalishida 
subtropik  m evachilik  va  ertagi  sabzavot  m ahsulotlarini  yetish­
tirish,  Q ashqadaiyoda  paxtachilik,  bog‘dorchilik  va  g‘alla- 
chilik,  Quyi  zon ada,  y a’ni  Q arshi  dashtida  paxtachilik  y o ‘lga 
q o ‘yilgan.  X ususan,  to g1  va  to g‘oldi  hu dud larda  bog‘dorchilik 
va 
uzum chilik 
yaxshi 
rivojlangan. 
T og1 
yonbag'irlarida 
lalm ikor  dehqonchilik,  bog‘dorchilik  va  uzu m ch ilik  u ch u n  
sharoit  qulay.  C h o ‘l  m intaqasida  esa  g‘alla  va  chorvachilik 
y o ‘lga  q o ‘yilgan.  G ‘allachilik  qism an  to g 1  etaklarida  obikor 
yerlarda  lalm ikor  dehq onchilik  asosida  h am   tashkil  etilgan.
U m u m a n   iqtisodiy  rayonda  turli  xil  m evalar,  ayniqsa, 
olm a,  xurm o,  u zum ,  anjir,  ano r,  bodom ,  pista,  yong‘oq,  sitrus 
m evalari 
k o ‘plab 
yetishtiriladi. 
Surxondaryo 
viloyatining 
D eno v  tu m an i  subtropik  bo g'dorchilik  va  sitrus  m evalarini 
yetishtirishga  ixtisoslashgan  b o ‘lsa,  viloyat  m arkazlari,  shahar 
atroflarida  sabzavot  va  kartoshka,  ko‘k atlar  yetishtiriladi. 
A yniqsa,  S urxondaryoda  yil  b o ‘yi  sabzavot  hosilini  olish 
im koni  bor.  Pillachilik  paxtachilik  tarm o g ‘i  bilan  birgalikda 
olib  boriladi.  Iqtisodiy  rayon  b o ‘yicha  paxta  um um m am lakat 
yer  m aydonining  21,4  foiziga,  donli  ekin lar  21,9  foiziga 
ekiladi.
C horvachiligida  c h o ‘llarda  qo rak o ‘1  qo 'y lari,  ad ir-to g 1 
etaklarida  m ash hu r  hisori  q o ‘ylari,  ad ir-to g 1  m intaqasida 
jaydari  q o ‘y  echki,  qo ram o llar  boqiladi.  Iqtisodiy  rayonda jam i 
respublikadagi  yirik  shoxli  qoram ollarning  19,0  foizi,  q o 6y  va 
echkilarning  32,2  foizi  to ‘plangan.  A ynan  q o ‘y   va  echkilar 
soni  b o ‘yicha  Q ashqadaryo  (3233,5  m ing  bosh,  2010  y.) 
viloyati  respublikada  (15340,9  m ing  bosh,  2010  y.)  birinchi 
o 'rin n i  egallaydi.  Shu  boisdan  b o ‘lsa,  kerak  ushb u  viloyat 
m am lakatd a  g o ‘sht  ishlab  chiqarishda  S am arqand  va  T oshkent 
viloyatidan  keyin  uchinchi  o 'rin d a ,  sut,  ju n   ishlab  chiqarishda 
esa  birinchi  o 'rin d a   turadi.
T ransport,  iqtisodiy  rayonda  te m ir  y o 1!  transpo rti  katta 
aham iyatga  egadir.  B unda  T o shkent-T erm iz  te m ir  y o ‘li  aloh i­
da  aham iyatga  ega.  1995-yil  17-avgustda  V azirlar  M ahkam asi 
qarori  b ilan   Q ashqadaryo  va  S urxondaryo  oralig‘ida  G ‘u zor- 
B o y su n -Q u m q o 1 rg1 o n   te m ir  y o ‘li  qurilishi  boshlanib,  2007- 
yilda  qurib 
ishga  tushirilgan  T oshg‘u zo r  -  
B oysun 
-
193

---

Q u m q o ‘rg‘o n   te m ir  yo‘li  iqtisodiy  rayon  ijtim oiy-iqtisodiy 
rivojlanishida,  tem ir  y o ‘l  atrofidagi  turli  xil  qazilm a  boyliklar, 
rekreatsiya  va  turistik  im ko niy atlardan   keng  foydalanishda 
m u h im   im koniyatlardan  biriga 
aylandi. 
Bu 
te m ir  y o ‘l 
Surxondaryo  bilan  T oshkent  orasidagi  m asofasini  120-130  km  
ga  qisqartirishiga  sabab  b o ‘ldi.
Janu biy   rayon  ichki  aloqalarida  T erm iz-Q arsh i,  T erm iz- 
H ay rato n   (A lg‘o nisto n ),  T erm iz-D u sh an b e,  T erm iz-T osh ken t, 
Q arshi-T oshkent  kabi  avtom obil  y o ‘llarining  roli  yuqori. 
Q uvur  transporti,  havo  transportining  viloyat  ichki  va  tashqi 
aloqalarida  aham iyati  oshib 
bo rm o qda. 
T erm iz, 
Q arshi 
shaharlarida  yirik  xalqaro  aerop ort  bor.  U   iqtisodiy  rayon 
tashqi  aloqalarini  am alga  oshirishda  xizm at  qiladi.