Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva



Download 6,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/114
Sana03.08.2021
Hajmi6,69 Mb.
#137685
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   114
Bog'liq
Iqtisodiy geografiya

Chorvachilik  -  qishloq  x o ‘jaligining  m u h im   tarm o g ‘i 
chorvachilik 
b o ‘lib, 

jam i 
dunyo 
qishloq 
xo‘jaligi 
m ahsulotining  1/5  ni  beradi.  Asosiy  chorva  m ahsulotlarini 
rivojlangan  m am lakatlar  yetkazib  beradi  va  o ‘z  navbatida, 
im port  qiluvchi  davlatlar  sirasiga  h am   aynan  u la r  kiradi. 
C horva  m ollarining  bosh  soni  dunyoda  -  4  m illiardni  tashkil 
etadi.  Eng  k o ‘pi  yirik  shoxli  qoram ollardir.  U la r  chorva 
m ollarining 
1/3 
ga 
to ‘g‘ri 
keladi. 
Asosiy  yirik 
shoxli 
qoram ollar  joylashgan 
regionlarga 
H in diston , 
Braziliya. 
A Q S H ,  X itoy,  Rossiya,  A rgentina,  U k raina  kiradi.
Y irik  shoxli  q oram ollar  y er  sharida  ishlab  chiqarilayotgan 
sutning  90  foizini,  g o ‘shtning  1/3  ni  beradi.  Yirik  shoxli 
qoram ollarning  eng  ko‘p  joylashgan  joyi  H in disto n  b o ‘lib 
qolm oqda.  0 ‘tgan  asrning  ikkinchi  yarm igacha  ikkinchi 
o ‘rinn i  A Q SH   egallab  kelgan  edi,  keyinchalik  sobiq  SSSR
84


davlatlari  egalladi.  C horvachilik  rivojlanishi  va  ixtisoslashishi 
k o ‘p  jih a td a n   oziqa  bazasiga  b o g iiq .  O ziqa  bazasiga  eng  katta 
talab 
yirik 
shoxli 
qoram ollarda, 
y a ’ni 
sutchilikda. 
Sut 
chorvachiligi  yer  sharining  asosan  m o ‘’tadil  m intaqa,  o ‘rm o n 
va 
o ‘rm o n  
dasht 
rayonlarida, 
tabiiy 
o ‘tloqlarga 
boy, 
yog‘ingarchilik  bir  xil  b o ‘lib  turadigan,  suvli  oziqa  m anba- 
larida  yaxshi  rivojlangan.  Sut  chorvachiligi  sanot  jih atd an  
taraqqiy  etgan  Shim oliy  A m erika,  Shim oliy  Y evropa,  Yangi 
Zelandiya  va  boshqa  q ato r  davlatlarda  (B oltiqbo‘yi  davlatlari, 
Belorussiya,  Rossiya,  Yangi  Z elandiya)  nisbatan  yaxshi  y o ‘lga 
q o ‘yilgan. 
Iqtisodiy 
taraqqiy 
etgan 
m am lakatlarda 
sut 
chorvachiligi  intensiv  ravishda  rivojlantirishga  asoslanadi.  Shu 
boisdan 
h am  
sut 
chorvachiligida 
yuqori 
hosildorlikka 
erishilm oqda.  A Q S H ,  D aniya,  N iderlandiya,  Shvetsiyada  sut 
sog‘ib  olish  I  ta  sigirdan  6  m ing  kg,  Y aponiyada-  5  m ing  kg, 
Rossiyada  2,8  m ing  kg,  A rgentinada  2,6,  X itoyda  1,6, 
M ongoliyada  0,35  ni  tashkil  etadi.  R ivojlanayotgan  davlatlarda 
sut  chorvachiligi  asosan  to g ‘  oldi  zonalarida  yaxshi  y o ‘lga 
q o ‘yilgan.  Sigirlardan  yiliga  500  m illion  to n n a   sut  sog‘ib 
olinadi  yoki  kishi  boshiga  100  kg  d an   kam .  K ishi  boshiga  sut 
ishlab  chiqarish  b o ‘yicha  Y angi  Zelandiya  birinchi  o ‘rinda 
tu radi  (2400  kg),  Irlandiya  (1500  kg),  N iderlandiya  (900), 
Belorussiya  (700),  D aniya  (500),  Fransiya  (490),  G erm aniya 
(450)  h am   bu  sohada  yetakchi  davlatlar sirasiga  kiradi.
Yirik  shoxli  qoram ollarga  dunyoda  yetishtirilayotgan 
g o ‘sht  m ahsulotining  30  foizi  to ‘g‘ri  keladi.  M ol  go‘shti 
yetkazib  beruvchi  yetakchi  davlatlar  Avstraliya,  Braziliya, 
N iderlandiya,  K anada,  A Q SH   va  A rgentina  hisoblanadi. 
C h o ‘chqachilik,  k o ’pgina  davlatlarda  rivojlangan,  c h o ‘chqa 
bosh  soni  b o ‘yicha  X itoy  birinchi  o ‘rin d a  turadi.  Shuningdek, 
A Q SH ,  Rossiya,  Polsha,  G erm aniya,  Braziliya,  M eksika, 
Ispaniya,  F ransiya,  U kraina  davlatlarida  h am   c h o ’chqachilik 
yaxshi  rivojlangan.  M u sulm on   davlatlarida  din  taqiqlaganligi 
m unosabati  bilan  c h o ‘ch qa  boqilm aydi.  C h o ‘chqachilik  dunyo 
g o ’sht  m ahsulotining  40  foizini  va  m a ’lum   bir  m iqdordagi  teri 
m ahsulotlarini  beradi.  X itoy,  A Q S H ,  Braziliya,  M eksika, 
G F R ,  Polsha,  Rossiya,  U kraina,  Y aponiyada  c h o ‘chqalar
85


bo sh  soni  k o ‘p.  Y er  sharida  c h o ‘ch qa  g o ‘shtini  chetga  asosan 
N iderlandiya,  Polsha  va  A Q S H   eksport  qiladi.
D asht  va  chala  c h o ‘l  zonalarida  h am da  tog ‘  oldi  region- 
larda  q o ‘ychilikning  m u h im   areallari  joylashgan.  Q o ‘ylarning 
dag‘al  jun li,  m ayin  ju nli.  yarim   d ag ‘al  ju n li  turlari  ajratiladi. 
D unyoda  1  m illiard  bosh  q o ‘y  soni  mavjud  b o ‘lib,  ular 
Avstraliya,  Yangi  Z elandiya,  Xitoy,  Q ozogriston,  Rossiya, 
A rgentina,  U rugvay,  Ispaniya,  G retsiya,  Buyuk  Britaniya, 
M ongoliya,  M arokko,  E ron,  P okiston,  H in disto n,  Turkiya 
davlatlarida  tarqalgandir.  Y er  yuzining  dasht,  q u ru q   dasht, 
ehala  c h o ‘l,  va  tog‘li  rayonlarida  bu  tarm o q n in g   oziqa  bazasi 
yaxshi 
rivojlangan. 
Q im m atli 
q o rako ‘l  ju n in i  beradigan 
q orako‘l  q o'ylari  dunyoning  ayrim   m intaqalarida  boqiladi, 
xolos.  Bularga,  0 ‘zbekiston,  T u rk m aniston, 
Q ozogriston. 
Tojikiston,  U kraina  va  JA R   kiradi.  C horvachilikning  kuchsiz 
rivojlangan  tarm o g ‘i  b o ‘lgan  echkichilik  rivojlanayotgan  Osiyo 
va  Afrika  m am lakatlarida  keng  tarqalgan.  Jah o n d a,  echkilar 
soni  700  m illiondan  ortadi,  eng  k o ‘p   echkilar  X itoy  va 
H in diston da  boqiladi.  Shuningdek,  E ron,  P okiston,  B angla­
desh  kabi  Osiyo  m am lakatlarida  h am   ech kilar  bosh  soni  к о ‘p.
XX  asrning  ikkinchi  yarm idan  parrand achilik  dunyoda 
tezlik  bilan  rivojlanm oqda,  birgina  tovuqlarning  soni  yer 
yuzida  14  m illiard  boshga  yaqin.  D u ny od a  ishlab  ch iq arila­
yotgan  g o ‘shtning  20  foizini  parrand achilik  tarm o g ‘i  beradi. 
A Q S H ,  Buyuk  Britaniya,  Y aponiya  va  boshqa  rivojlangan 
davlatlarda  sanoat  tipidagi  yirik  korxonalar  jo ‘jan ing   g o ‘shtga 
m o ‘ljallangan  turini,  ya’ni  broyler  j o ‘jalari  ishlab  chiqarishni 
yo‘lga  q o ‘ygan.  X itoyda,  A Q S H da  tovuqlar  bo sh  soni  eng 
k o ‘p,  Shuningdek,  Braziliya,  H ind isto n,  Rossiya,  M eksika 
h am   tovuqlar  soni  b o ‘yicha  yetakchi  davlatlarga  kiradi.
J a h o n   x o ‘jaligida  baliqchilik  eng  qadim gi  tarm o q lard an  
hisoblanadi.  Bu  sohada  13  m illion  kishi  b an d .  Jah o n   b o byicha 
baliq  va  baliq  m ahsulotlari  tu tish   80-90  m illion  to n n a n i  tashkil 
etadi.  Asosiy  baliq  m ahsulotlarini  (55-60  foiz)  Y aponiya, 
Rossiya,  X itoy,  K oreya,  A Q SH ,  C hili,  P eru,  N orvegiya, 
Islandiya,  V etnam ,  M alayziya,  F illipin  beradi.  90  foiz  baliqlar 
yer  sharining  kon tinental  sh elf zo nasidan  tutib  olinadi.


M avzu  bo‘yicha  savollar
1.  D unyo  yer  m aydoni  va  uning  taqsim lanishi.
2.  Ja h o n   qishloq  xo‘jaligida  kim yolashtirish  n im alam i  o ‘z 
ichiga  oladi?
3.  D eh qo nchilikda 
d o n  
etishirish 
yetakchi 
b o ‘lgan 
davlatlarga  m isol  keltiring?
4.  Q o ‘ychilikning  asosiy  areallari  qayerda  tarqalgan?
5.  D unyo da  yetishtirilayotgan  g o ‘shtning  asosiy  qismi 
qaysi  chorva  m ollari  hisobiga  to ‘g ‘ri  keladi?
6.  T am aki  qaysi  iqlim   m intaqasida  yetishtiriladi  ?
7.  D unyo  qishloq  x o ‘jaligining  rivojlanish  va  joylashish 
xususiyatlari.
8.  D unyo  m am lakatlarida  qishloq  xo‘jaligini  hududiy 
tashkil  etishning  shakllari.
9.  D unyo 
ziroatchiligining 
yetakchi 
tarm oqlarining 
joylashishi  va  rivojlanishi.
10.  D un yo   bozori  va ja h o n   xo‘jaligining  shakllanishi.

Download 6,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish