Toshkent farmatsevtika instituti farmakognoziya kafedrasi


HOSILDORLIKNI PROEKTIV QOPLANISH USULI BO„YICHA



Download 1,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/99
Sana07.01.2022
Hajmi1,17 Mb.
#329431
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   99
HOSILDORLIKNI PROEKTIV QOPLANISH USULI BO„YICHA 
ANIQLASH 
 
Hosildorlikni  bu  usul  buyicha  aniqlaganda  ikkita  ko‗rsatgich:  o‗simlik  o‗sadigan 
maydondagi  o‗rtacha  proektiv  qoplanganlik  va  3%  proektiv  qoplangan  maydondan 
olinadigan xom ashyo massasi, ya‘ni 1% proektiv xom ashyoning "bahosi"ni aniqlanadi, 
(proektiv  qoplanganlik  bu  tuprok  (maydon)  yuzasidagi  o‗rganilayotgan  o‗simlik 
proeksiyasidir (soyasi). Bu ko‗rsatilgan turli usullar bilan: ko‗zda chamalab, Ramenskiy 


40 
 
turi,  kvadrat  tur  va  x.k.lar  bilan  aniqlanadi.  Proektiv  qoplanganlik  bo‗yicha  hosildorlik 
aniqlanganda eng murakkab, lekin eng aniq bo‗lgan ohirgi usul qo‗llaniladi. 
1%  qoplanganlik  "bahosi"ni  aniqlash  uchun  har  1dm
2
  maydonchadan  xom  ashyo 
olib  tortiladi  va  1%  qoplanganlik  "bahosi":  (M+m)  hisoblab  topiladi.  Bu  kattalik  turli 
o‗simlik  guruhlari  va  ekologik  sharoitlarda  turlicha  bo‗lishi  yodda  bo‗lishi  kerak. 
SHuning uchun 1% qoplanganlik "bahosi"ni xar bir o‗rganilayotgan maydonda aniqlash 
zarur. 
Hosildorlikni  namunaviy  nushalar  usulida  hisoblangan  formula  bo‗yicha  o‗rtacha 
proekt qoplanganlik "baho"si hisoblab topiladi. 
Bu  usul  bilan  past  bo‗yli  yoki  sudralib  o‗suvchi  o‗simliklar,  masalan,  brusnika, 
tolokyanka, tog‗jambul kabilar hosildorligini aniqlashda ishlash qulay hisoblanadi. 
Proektiv qoplanganlikni baholash faqat shu usul bilan hosildorligini aniqlashdagina 
emas,  balki  o‗simlik  o‗sadigan  joyni  ta‘riflash
 
uchun  ham  zarurdir.  Bu  holda  proektiv 
qoplanganlikni aniqrok bo‗lmasa ham bari bir engilrok usullar bilan, masalan Ramenskiy 
turi yoki ko‗z bilan chamalab
 
aniklanadi. 
Eng  oddiy,  lekin  eng  noanik  usul  -  proektiv  qoplanganlikni  ko‗z  bilan  chamalab 
aniqlashdir.  Uni  har  bir  hisoblash  maydonchasi  o‗simliklar  bir-biriga  zich  o‗sganda 
maydonning  kancha  qismidan  yuqoridan  band  qilishni  chamalab  qaraganda  baholanadi. 
Bu  usulda  tadqiqotchilargina  etarli  mahoratga  erishgach  foydalanishlari  mumkin.  Ko‗z 
bilan  chamalash  mashqini  tur  va  Ramenskiy  turi  yordamida  olib  boriladi.  Tadqiqotchi 
proektiv  qoplanganlik  va  hosildorlik  o‗rtasidagi  bog‗lik  to‗g‗risida  katta  amaliy 
ma‘lumotlarga  ega  bo‗lganda,  kelgusi  ishlarni  engillashtirish  uchun  regression  taxlil 
usullarini qo‗llab, hisoblash jadvallarini tuzib olish mumkin. 
Misol.  Ekspluatatsion  zahirani  hisoblash  uchun  o‗simlik  o‗sadigan  2ga  maydonda 
1%  qoplanganlik  "baho"si  aniqlanadi,  buning
 
uchun  har  bir  maydondan  1dm
2
  joydan 
xom ashyo yigiladi va tortiladi. Massa ogirligi 25, 22, 21, 27, 29, 18. 15, 24, 20, 9, 24, 
12, 18. 14, 16 
O‗rtacha arifmetikani quyidagi formula bo‗yicha hisoblaymiz: 
           Σ M
p           
294 
   M =------- ;   M=------=19,6 
            p                 15 
               
o‗rtacha arifmetik hatolikni aniqlash uchun, dispersiyani (S)  
 
                     (ΣMn)
2
 
S = ΣM
 p
2
-
  
---------- 
                       
p
        
va kvadratik og‗ishni ( σ) 
        
         s 
σ=√-----
;
 
      p-1 
 


41 
 
hisoblash zarur 
               (294)              86436 
S=6222- ------ = 6222- --------=6222-5762=460 
                15                  15 
 
       466 
σ=√------ = √ 32,8 = 5,2  
       14 
 
Hatolikni (m) quyidagi formula bo‗yicha aniqlanadi: 
          σ                 5,2 
m = -------;   m = ----- =1,4   M1+ m 1=19,6+1,4 
            
 
        √
 p
               √
 
15           
 
Ushbu  maydonda  o‗rtacha  proektiv  qoplanganlikni  aniqlaymiz,  bunda  15,  10,  12, 
19,  16,  10,15,  10  12,  16,  12,  21,  16,  12,  15  ga  teng  bo‗ladi.  O‗rtacha  arifmetikni 
quyidagi formula bo‗yicha aniqlaymiz. 
 
           Σ M
p           
211 
   M =------- ;   M=------=14;  
            p                 15 
 
                   (ΣMn
2
)                    (211)

S = ΣM
 p
2
-  ---------;   S= 3121- ------= 193;  
                      
p
                             15 
 
        
         
s               193 
σ=√-----

Download 1,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish