Toshkent davlat pedagogika universiteti tabiiy fanlar fakulteti



Download 4,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/183
Sana01.06.2022
Hajmi4,66 Mb.
#624787
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   183
Bog'liq
50996 ТДПУ-ТЎПЛАМ -14.04.2020 (7)

Используемая литература: 
1.Президент Республики Узбекистан Ш.М.Мирзиеев. 
https://stat.uz/ru/press -
tsentr/novosti-uzbekistana/6781-razvitie-shkolnogo-obrazovaniya-dolzhno-stat-
vsenarodnym-dvizheniem
 
2.Андреева Н.Д. Отечественное биологическое образование школьников: 
проблемы, недостатки и достоинства//Биология в школе, 2013.-№6. С.13 
3.Пискунова Е.В. Исследование социально – культурной обусловленности 
изменения деятельности учителя современной школы – СПб.,2008. 
4.Пономарева И.Н. Современный взгляд на качество образования в 
Российской школе//Биология в школе, 2009.-№8. С.19. 
5. Государственные стандарт РУз 
6. http://postnauka.ru/talks/30749 
7. http://psyx-dog.ru 
8. http://studmed.ru 
9. http://UZEDU.UZ 
АМАЛИЙ ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИНГ ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИ 
Муродилов Х.T. (ФарПИ) 
 
Амалий география ҳозирги замон географик тадқиқот йўналишларидан 
бири бўлиб, ҳудудлар табиий шароитларини ҳар хил амалий (конструктив) 
мақсадларда - ердан қишлоқ ҳужалигида фойдаланиш, йўл, шаҳар ва саноат 
гидротехник иншоотлар қуришни, кишиларнинг турмуш шароитлари ва 
соғлиғига мос келиш-келмаслиги нуқтаи-назардан ўрганади. Амалий 
географик тадқиқотлар муаммоси дунёнинг кўпчилик мамлакатларида махсус 
кенгашларда муҳокама қилиб келинмоқда. Халқаро География Иттифоқи 
(ХГИ) нинг йигирманчи конгрессларида aмалий география бўйича доимий 
комиссия тузиш тўғрисида қарор қабул қилинди, комиссияга ўтган асрнинг 


253 
етмишинчи йилларида 41 та мамлакатдан вакил кирган эди. Ҳозирда 
мамлакатларнинг ва ундаги вакилларнинг сони анча ортган. Амалий 
географиянинг асосий мақсади географик илмий ва амалий билимларни янада 
чуқурроқ таҳлил қилиш, табиат ва жамиятдаги мавжуд ҳамда вужудга 
келаётган турли муаммоларни ҳал қилишнинг амалий негизларини илмий 
асослашдан иборат.
Амалий географияда ҳам бошқа фанлар сингари ўзининг тадқиқот 
усулларига эга. Шу билан бирга бошқа фанларнинг жумладан табиий 
география, иқтисодий-ижтимоий география ва бошқаларнинг тадқиқот 
натижаларидан кенг кўламда фойдаланади. Амалий географиянинг тадқиқот 
усулларидан бири бу тизимли ёндашув усулидир.
 
Бу усулда табиий
иқтисодий, ижтимоий, демографик ва бошқа муаммоларни ҳал қилиш 
борасида оддийдан мураккабига ҳамда навбатма-навбат қаторлаш бўйича 
илмий ва амалий тадқиқотлар амалга оширилади. Бу усул билан ҳар бир 
геотизимдаги объектларни регионал, маҳаллий хусусиятлари уларни ташқи 
таъсирларга барқарорлиги ва беқарорлиги динамикаси, ривожланиши, 
шаклланишини функционал хусусиятларини тавсифи очиб берилади. 
Ландшафт – табиий комплексларни умумлаштирувчи тушунча: геологик 
замини, релъефи, иқлими, тупроқлари, ўсимлик туркуми ҳайвонот олами, ер 
ости ва ер усти сувлари режимининг бир хиллиги билан ажралиб турадиган ва 
табиий чегараларга эга бўлган ҳудуд. 
Ландшафтни 3 хил тушунчаси мавжуд: 
1)
Регионал тушунча: бунда ландшафт ер юзасининг табиий 
чегараланган унча катта бўлмаган қисми тушунилади.
2)
Типологик, умумлаштирувчи тушунча: масалан, тоғ ўрмон 
тупроқларидаги бутазор-сийрак ўрмонлар ландшафти. 
3)
Ландшафт, умумий тушунча: масалан, ўрмон ландшафти, чўл 
ландшафти, ботқоқ ландшафти ва бошқалар. 
Амалий географиянинг яна бир тадқиқот усули бу ландшафт усулидир. 
Ландшафт услубида табиий ландшафтларни антропоген ландшафтларга 
айланиши, улардан оқилона фойдаланиш каби муаммоли тадқиқотлар тадқиқ 
қилинади. Ландшафт (ёки геотизим) услуби (тамойили) геоэкологик муаммо 
учун географик асос ҳисобланади, чунки у ҳудуднинг тузилиши туғрисида 
ахборот бериш билан унинг қандай табиий хусусиятларга, бойликларга эга 
эканлиги ҳақида маълумотларни олишга имкон беради. Мазкур усул 
ландшафтлар чегараларининг жойлашувини, уларнинг нисбати, яруси, яъни 
ландшафтларнинг бир-бирларига нисбатан қандай паст-баландликда 
жойлашуви энг асосийси уларнинг тузилиши тадрижий ҳолати ҳақида 
маълумотлар беради.

Download 4,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   183




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish