Рискнинг таъсир доираси ва даромаднинг оптимал даражаси Ўртасидаги муносабатда, риск-менежменти кутилаётган даромадни баҲолаш ва рискнинг бу даромадга таъсири доирасидан келиб чиккан холда ўз капиталини сарфлашни давом эттириш ёки бу рискли муносабатдан чекиниш тушунилади. Риск менежмент тизими молиявий муносабатлар бошкарув жараёнида келиб чикади. Риск менежмент стратегияси максадга эришиш йуналишини белгилайди ва воситаларни тўғри йуналтиришни англатади. Бу йуналишда бир карорга келиш учун маълум бир коидалар ва чекловлар туплами мавжуд. стратегия барча бошка кабул килинган вариантларни рад килишга, яна бир марта уйлашга имкон беради. Янги максадлар янги стратегияни ишлаб чикиш имконини беради. Тактика - аник максадларнинг аник ечимидир. Тактиканинг максади энг яхши ечим ва, усулларни танлаш ва бошкариш техникасини муносиб танлаш хисобланади. - Тактика - аник максадларнинг аник ечимидир. Тактиканинг максади энг яхши ечим ва, усулларни танлаш ва бошкариш техникасини муносиб танлаш хисобланади.
- Риск менежмент бошкариш системаси сифатида икиита тизимдан иборат, яъни бошкариладиган система (объекти), ва бошкарадиган система (субъекти).
Риск менежменти бошкарув объекти рисклар, риск сармояси ва рискни амалга ошириш жараёнида хўжалик субъектлари ўртасида иқтисодий алокалар хисобланади. Бу иқтисодий алокалар, тадбиркорлар (шерик, рақиб) ўртасида ва бошкалар суғурталовчи ва суғурталанувчи, карз берувчи ва карз олувчи ўртасидаги алоқалардир. - Риск менежменти бошкарув объекти рисклар, риск сармояси ва рискни амалга ошириш жараёнида хўжалик субъектлари ўртасида иқтисодий алокалар хисобланади. Бу иқтисодий алокалар, тадбиркорлар (шерик, рақиб) ўртасида ва бошкалар суғурталовчи ва суғурталанувчи, карз берувчи ва карз олувчи ўртасидаги алоқалардир.
- Риск менежменти бошкарув субъекти - (Молиявий менежери, суғурта мутахассиси, аквизитор ва бошкалар) одамларнинг бир махсус гурух деб турли хил техник ва маъмурий таъсир усуллари назорат объекти оркали максадли фаолият олиб боради.
Риск менежмент ахборот таъминоти хар хил ахборотлардан иборат: статистик, молиявий, иктисодий...
Бу маълумотлар устида, суFурта, суFурта хизматлари, шу жумладан, товар, капитал, молиявий баркарорлик ва уларнинг мижозлари, хамкорлари, ракобатчилар, нархлар, нархлар ва харажатларини тўловга кобилиятлилик, талабнинг мавжудлиги ва катталиги, эхтимоллар билими, суFурта шартлари, дивидендлар ва фоизлар ва бошкаларни ўз ичига олади.
Do'stlaringiz bilan baham: |