Тошкент давлат аграр университети


-расм. Машина деталларини шикастликка олиб келиш сабаблари



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

 
2-расм. Машина деталларини шикастликка олиб келиш сабаблари 
(а) ва ейилиш турлари (б) туркуми. 
Техникалардаги 70 % ейилишлар подшипник бирикмаларига тўғри 
келади. 
Механик шикастланишлар қўйидагилардан иборатдир: 
1.
Дарзлар. 
2.
Ўйилиш. 
3.
Чизиқчалар, тирналиш излари ҳосил бўлиши. 
4.
Рангланишлар. 
5.
Синишлар, мурт кетиш. 
6.
Эгилиш ва буралиб қолиш ҳоллари кўп учрайди. 

 
 Кимѐвий - иссиқлик таъсиридаги шикастланишларга қуйидагилар 
киради

1. Букилиш (цилиндр каллаги автотрактор двигателларида). 
2. Занглаш (детал сиртларида), кимѐвий ва электрокимѐвий ташқи таъсир 
оқибатида (цилиндрлар ички юзаларида, барча деталлар сиртларида). 
3. Уйиқчалар ҳосил бўлиши - махаллий, иссиқлик таъсирида. 
Деталларни шикастликка олиб келувчи 
сабаблар туркуми 


120 
4. Қўрум ҳосил бўлиши – иссиқ ҳароратдаги газ оқими таъсирида, бу ҳолат
деталларнинг хаддан ташқари қизишига, кейин эса дарз кетишигача олиб 
бориши мумкин. 
5. Сув чиқиндилари- суюқликлар таркибидаги ҳар хил кам эрувчан тузлар 
таъсирида (калций) ва механик аралашмаларнинг сув таркибига утиши
оқибатида. 
6. Электроэрозион нуқсонлар–ей разряди таъсирида, электродвигател
жиҳозларида бу каби нуқсонлар кўплаб учрайди. 
 
Деталларда уч хил ўлчам бор: 
1. Номинал ўлчам (чизмадаги).
2. Рухсат этилган ўлчам (таъмирлаш ўлчамларидан фойдаланиш). 
3. Чегаравий ўлчам (бундан деталлар чиқитга чиқарилади ѐки имкони бўлса 
улар такроран тикланади (хромлаш, эритиш қоплаш, металлаш, термик 
пуркаш ѐрдамида). 
Руҳсат этилган ўлчам миқдори деталнинг чегаравий улчам ҳолатига 
қараб аниқланади. 
Машина агрегатлари ѐки узелларнинг ишлаш қобилиятини аниқлашда 
д и а г н о с т и к а усулидан кенг фойдаланилади (3-расм).
Диагностикалашнинг асосий вазифалари 
Объектнинг ишлаш қобилиятини баҳолаш (детал ѐки 
бирикманинг) 
Объектнинг нуқсоларни қидириб топиш, уларни келтириб 
чиқариш сабабларини аниқлаш. 
Объектнинг ишлаш қобилиятини (ресурсини) олдиндан чамалаш 
(прогноз, яъни тахмин қилиш). 
Техник объектга тегишли танланган таъмирлаш- техник хизмат 
кўрсатиш турини амалга ошириш учун аниқ тавсияномалар 
ишлаб чиқиш. 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish