Тошкент давлат аграр университети


-расм. Машиналардаги кир турлари таснифи



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

 
1-расм. Машиналардаги кир турлари таснифи. 
Машиналардаги кир турлари 
таснифи 
Ташқи сиртларининг 
ифлосланиши 
Ички сиртларнинг 
ифлосланиши 
Ўсимлик қолдиқлари 
Занг маҳсулоти 
Мойлар 
Технологик кирлар 
Хас-чўплар, озиқа, тола ва 
бошқа қолдиқлар 
Мойли кирлар 
Смолали чўкиндилар 
Қурум 
Лакли чўкиндилар 
Тузли чўкиндилар 


52 
Кирларнинг тури.
Тракторлар, қишлоқ хўжалиги машиналари ва 
автомобиллардаги кирлар йўлда сачраган лой, ѐпишган усимлик қолдиқлари, 
захарли кимѐвий моддалар қолдиги, мой-кир чукиндилари, лак-буѐқлар, занг 
махсуллари, чукинди тузлар, мойлар, углеродли чукиндилар (қурумлар) ва 
бошқа турларга булинади. Кирлар физик-механика хоссалари ва пайдо 
булиш шароитларига қараб иш вақтида пайдо бўладиган (эксплуатацион) ва 
технологик кирларга бўлинади. Кирлар таснифи 1 - расмда берилган. 
Эксплуатацион кирлар, ўз навбатида, ташиладиган ашѐлар (бетон, битум, 
уғит, захарли химикатлар ва х.к.) қолдиги, йўл-тупроқдан утган кирлар
ѐнилғи-мойлар ва эскирган мойлар қолдиги; смолали чукиндилар; асфалт-
смолали чукиндилар, лак қолдиқлари, курум, чукинди тузлар, занг 
махсуллари, эски буѐқлар, зичловчи мастика, паста ва кистирмаларнинг 
қолдиқларига булинади. Моддаларнинг қуйидаги гурухлари мавжуд: мойлар 
ва нейтрал смолалар, оксид кислоталар, асфалтлар, карбидлар ва карбоидлар, 
минерал моддалар. 
Нейтрал смолалар, бензинда тўлиқ эрийди. Оксид кислоталар мойларни 
парчалаш, тузлар ҳосил қилиш, оксидланиш хусусиятларига эга. Асфалтлар 
300°C дан юқори хароратда парчаланиб, кокс ва газ ҳосил қилади. Асфалтлар 
петрол эфирда эримайди, лекин бензол, хлорофор ва углерод сулфидда 
эрийди. Совитувчи сув билан алокода бўладиган деталлар сиртида тузли 
чукиндилар бўлади. 70°C дан юқори хароратда совитувчи сувдан калций ва 
магний тузлари ажралади. Бу тузлар кимѐвий, механик, термик (иссиқлик 
бериш) ѐки аралаш усуллар билан кетказилади. 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish