Тошкент давлат аграр университети


Волокнитдан ғилофлар(ступицалар) ва камюкланадиган корпусли  деталларни ясашда ишлатилади. Стекловолокнит



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet131/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

Волокнитдан
ғилофлар(ступицалар) ва камюкланадиган корпусли 
деталларни ясашда ишлатилади.
Стекловолокнит
волокнитга нисбатан анча баланд механик ва 
электроизоляцион хусусиятларга эга. Улардан мустаҳкамлиги баланд ва 
иссиқликга бардошли деталлар ясалади.
Пресс–кукунлардан (ФКП-1, К-15-2, К-18-2) катта юклама остида 
ишловчи деталларни ясашда фойдаланилади.
Эпоксид смолалари
термореактив пластмассалар гуруҳига мансуб, 
уларнинг асосида махсус композициялар тайѐрланади, улар корпусли 
деталларни таъмирлашда кенг қўлланилади (дарзлар, ѐриқларни ямашда).
Улар яхши антифрикцион ва ейилишга бардошлилик хусусиятларига 
ҳам эга.
ВС-10Т елимлари органик эритмалардаги смолаларнинг синтетик 
эритмаси ҳисобланади. Улар чуян, алюминий, мис, пластсмасса ва б. 
деталларни елимлашда қўлланилади. Улар трактор ва автомобилларнинг 
илашиш муфталари фрикцион накладкаларини, тормоз колодкалаларини 
бирлаштиришда қўлланилади. Суришдаги мустаҳкамлик чегараси 19-20 
МН/м
2
етади.
КФ-2 елимлари 60-80
0
С-да ишловчи деталлар учун ишлатилади, улар 
титрашга қарши курашда қўл келади.
БФ–6 елимидаги чок анча эластик хоссага эга. Шу боис улардан 
матоларни, резиналарни, войлокни елимлашда фойдаланилади. Мусаҳкамлик 
чегараси (пўлат-пўлат) 28,5 дан 60,0 МН/ м
2
-гача. 
ПФН-12 термопласти 
қуйидаги компонентлардан таркиб топган: 
поливинил бутилли смола-54%, градит-23%, идитол-21%, утропин-2%. ПФН-
12 кукунининг эриш температураси 210-220
0
С-ни ташкил қилади. Узилишга 
бўлган қоплам мустаҳкамлиги 42-45 МН/ м
2
, эгилишга қаршилиги -10 МН/ 
м
2
, учувчи жисмлар таркиби 3,5% кўп эмас.
Термопласт букилган, нотекисликларни ва бошқа нуқсонларни 
бартараф қилишда машиналар кабиналарига ва қанот деталлари ишчи 
юзаларига газ алангали қоплам беришда қўлланилади.


178 
Босим остида қўйиш усули. 
Пресслаш усули. 
Марказдан қочирма қуйиш усули. 
Юпқа полимер қатламини бериш усули (газ аланганда пуркаш,
уюрмавий чанглатиш–«қайнатилган» қатламда чанглатиш, сохта
суюқ қатламда чанглатиш). А-67М установкасидан бажарилади,
инерт газ босими 0,1-0,2 МПа. Газ алангада чанглатиб қоплаш УПН- 
4 л,УПН-6-63 установкасида бажарилади.
Пластмассаларни алангасиз оқим билан чанглатиш усули.

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish