Тошкент давлат аграр университети н. Т. Хакимова, Р. К. Саттарова



Download 5,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/111
Sana08.04.2022
Hajmi5,42 Mb.
#536219
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   111
Bog'liq
МИКРОБ ваУМ.фит1 (Ўқув қўлланма) — копия (1)

1. Mycosphaerelluaceae
(Микосфериллация) оиласи ўзидан иккита 
авлод беради. 
1. 
Mycosphaerella (Микосферелла). 
2. Pleospaerulina (
Плеоспорация) 
Бу авлод вакиллари маданий ўсимликлар баргларда оқ догланиш 
касалликларини келтиради. Бу авлод замбуруғларини халтачалари кенг, 
споралари рангсиз ва бир тўсиқли бўлади. 
Масалан: V.sentina
- нок баргларининг оқ доғланиш касаллигини 
келтирувчи замбуруғ. 
2.Pseudosphaeriaceae
(Псевдоспарация) 
оиласига 
кирувчи 
замбуруғларнинг псевдотециялари стромаларда ҳосил бўлади. Махсус 
бўшлиқларда яъни локулаларда халтачалари якка ҳолда ривожланади. Бу 
оила 3 та авлод беради: 
1. 
Physalospora (Фузалоспора) 
2. Didymella (Дидумелла) 
3. Didymosphaeria (Дидумосферия) 
1.Physalospora
авлоди вакилларининг псевдотециялари якка ҳолда 
жойлашади, споралари бир хужайрали, рангсиз 
бўлади. Авлод 
вакилларининг кўпчилиги сапрофит ҳолда бир ва кўп йиллик ўсимликларда 


79 
қишлайди. Қишлоқ хўжалик экинларда рак, чириш касалликларини келтириб 
чиқаради. 
Масалан Ph.rhodina
–цитрус меваларда чириш касалликларини 
келтиради. 
2
.Didymella 
авлоди вакилларининг псевдотециялари хивчинсиз бўлиб, 
споралари бир кўндаланг тўсиқли бўлади. Қишлоқ хўжалик ўсимликларида 
аскохитоз касалликларини келтиради. 
3. 
Didymosphaeria
авлоди вакилларининг ҳам псевдотециялари 
хивчинсиз ва якка ҳолда жойлашади. Споралари эса рангли бўлади. 
Ўсимликларда доғланиш касалликларини келтиради. 
3.Ventyriaceae
(Вентурация) оиласига кирувчи замбуруғларнинг 
псевдотециялари тўкилган баргларда ҳосил бўлади. Аскоспоралари баҳорда 
етилади ва ўсимликларни зарарлайди. Бу оила 1 та 
Ventyria
авлодини беради. 
Бу авлод вакиллари мевали дарахтларда парша касалликларини келтиради. 
Замбуруғлар баргларни, куртакларни, меваларни зарарлайди. Бу авлод 
вакилларининг псевдотецияларининг устки қисми кўп хивчинлардан иборат 
бўлиб, споралари яшил-сарғиш бўлади. 

Download 5,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   111




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish