Тошкент давлат аграр университети н. Т. Хакимова, Р. К. Саттарова



Download 5,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/111
Sana08.04.2022
Hajmi5,42 Mb.
#536219
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   111
Bog'liq
МИКРОБ ваУМ.фит1 (Ўқув қўлланма) — копия (1)

Масалан: P.rubrum
- олхўрининг қизил доғланиш касаллигини 
келтиради 


76 
Poselliniaceae
оиласи 1 та 
Ceratostomella
авлодини беради. Бу авлод 
вакилларининг стромалари бўлмайди. Перитециялари эса якка айрим 
ҳолларда тўп-тўп бўлиб жойлашади.
Масалан :C.pini
– дарахтларда чириш касалликларини келтиради. 
Phyllachoraceae 
оиласи 1 та
Phyllachora
авлодини беради. Бу авлод 
вакилларининг перитециялари узунчоқ, силлиқ, қора рангли стромаларда 
ҳосил бўлади. Споралари бир хужайрали, рангсиз. Халтачалари 
елпиғичсимон шаклларда бўлади. 
Масалан: Ph.graminis
– ғалла донли экинларда қора доғланиш 
касалликларини келтиради. 
4.Diaporthales
тартибига кирган замбуруғларнинг мева танаси 
кўзасимон бўлиб, тўқ рангларда бўлади. Бу тартиб 2 та оилага бўлинади: 
1.Valsaceae 2.Gnomoniaceae

Valsaceae
оиласи 1 та 
Valsa
авлодини беради. Авлод вакилларининг 
стромалари ёйилган ҳолда ва чегарали бўлади. Бу авлод дарахтларда 
цитоспороз, сўлиш касалликларини келтиради. 
Gnomoniaceae
оиласига кирувчи замбуруғларнинг стромалари 
бўлмайди. Булар 2 та авлод беради: 
1.Glomerella; 2.Gnomonia
Glomerella
авлодига кирган замбуруғларни споралари бир хужайрали, 
рангсиз бўлади. 
Масалан: G.gossyppi
- ғўзанинг антракноз касалликларини келтиради. 
Gnomonia
авлоди вакилларининг споралари кўп хужайрали, рангсиз, 
урчуксимон шаклда бўлади. 
Масалан: Marssonia juglandis
- ёнғоқ баргларининг қўнғир доғланиш 
касаллигини келтиради. 
2.Discomycetidae
(Дискомицетлар) 
тартиб 
гуруҳига 
кирувчи 
замбуруғларнинг мева таналари апотецийлардан иборат. Апотецийлар 
стромаларда ёки субстратни ўзида, унинг ички қисмида ёки устида 
жойлашган бўлади. Бу тартиб гуруҳи 2 та тартибга бўлинади. 
1.Phacidiales. 
2.Helotiales 
1. Phacidiales
тартибига кирувчи замбуруғларнинг апотецийлари 
субстратда ёки стромада ҳосил бўлади. Апотециялари узунчоқ ёки думалоқ 
шаклда бўлиб, споралар етилганда юлдузчасимон ҳолида ёрилади. Бу 
тартибга 1 та 

Download 5,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   111




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish