Тошкент автомобил-йўллар институти «ЙЎЛ Қурилиш машиналари» кафедраси



Download 2,05 Mb.
bet5/40
Sana22.06.2022
Hajmi2,05 Mb.
#692328
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   40
Bog'liq
Й.К.М МАЪРУЗА

Парчин михли бирикмалар металл конструкцияларда мустаҳкам чоклар, турли идишларда герметик чоклар ва буғ қозонларида мустаҳкам жипс чоклар ҳосил қилиш ҳамда пайванд чоклардан фойдаланиш мумкин бўлмайдиган бирикмаларда қўлланилади.
Парчин михли бирикманинг асосиий элементи парчин мих ҳисобланади, у икки учида каллаклари бўлган цилиндрсимон стержендан иборат.
Парчинлаш пайтида парчин михнинг каллаксиз учига куч таъсир эттирилади, натижада каллак ҳосил бўлиб, стержень деталлардаги тешикларни тўлдириб, парчинланади. Парчин михга куч таъсир эттириш қўлда ва машиналар ердамида бажарилиши мумкин.
Пайванд бирикмалар қурилиш машиналарида энг кўп тарқалган бирикмалар бўлиб, бунда деталларнинг бирикиш жойлари пайвандлаш йўли билан ҳосил қилинади. Деталларни пайвандлаб бириктириш пайванд чоклар ердамида бажарилади. Пайванд чоклар электр ердамида пайвандлашда электродларни ва газ алангаси ердамида пайвандлашда чивиқларни суюқлантириш йўли билан ҳосил қилинади. Электр ейи ердамида пайвандлаш кўп тарқалган. Ёй ердамида пайвандлашдан ташқари элект-шлак воситасида пайвандлаш ва пайвандлаш ва контакт пайвандлашлардан ҳам фойдаланилади.
Электр ёйи, электр-шлак ва контактлаб пайвандлаш натижасида учма-уч, устма-уст, лентасимон ва нуқтали чоклар ҳосил бўлади. Конструктив ижро қилиш нуқтаи-назаридан пайванд чоклар учма-уч, устма-уст, таврсимон турларга бўлинади.
УЗАТМАЛАР
Энергия манбаи билан машинанинг иш бажарувчи қисми оралигида жойлашиб, уларни ўзаро богловчи ҳамда ҳаракатни талаб қилинганидек бошқаришга имкон берувчи механизмлар узатмалар дет аталади.
Машинасозликда механик, электр, пневматик ва гидравлик узатмалардан фойдаланилади.
Машина деталлари курсида, асосан, механик узатмалар ўрганилади. Улар икки турга бўлинади: 1) ишқаланиш ҳисобига ишлайдиган узатмалар (фрикцион ва тасмали узатмалар); 2) ишлашиш ҳисобига ишлайдиган узатмалар (тишли, червякли ва занжирли узатмалар).
Ишқаланиш ҳисобига ишловчи узатмаларнинг асосий деталлари (гилдирак шкив ва шу кабилар) силлиқ сиртга, илашиш ҳисобига ишлайдиган узатмаларнинг асосий деталлари (тишли гилдирак, червяк ва шу кабилар) эса катта буровчи моментнинг узатилишини таъминлайдиган тишларга эга. Узатмаларда энергия манбаидан энергияни бевосита қабул қилиб олувчи вал етакловчи вал деб, бу валдан энергияни қабул қилиб, иш бажарувчи қисмга узатувчи вал етакланувчи вал деб аталади.

Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish